GASTON LAGAFFE je ekranizacija čuvenog stripa kod nas poznatog kao GAŠA ŠEPRTLJA. Tradicija prevoda ovog stripa kod nas ispraćena je u filmu i likovi imaju imena iz stripa koji je izlazio kod nas. Isto tako, pred izlazak filma napravljena je jedna izložba u saradnji izdavača stripa i distributera filma u Francuskom kulturnom centru i to je svakako maštovitija aktivnost od većine koje distributeri filmova snimljenih po stripovima zapravo i ne prave. Marvelovi i DC filmovi kod nas izlaze klot, bez ikakvih marketinških akcija mimo puštanja trejlera i reklame pa je super da je oko GAŠE ŠEPRTLJE malo pokrenula distibuterska scena i da se povratio neki showmanship što definitivno treba podržati.
GAŠA ŠEPRTLJA izašao je day and date u Srbiji i Francuskoj što je zanimljiv detalj. Sam film režirao je Pierre-Francois Martin-Laval u tashlinovskom maniru što je meni uglavnom prijalo. Ima elemenata stripa koji mi nisu savršeno legli i osećao sam ih kao izvesni višak u pojedinim deonicama ali u principu mislim da odanost reditelja stripu nije naškodila filmu previše. Doduše, ja nisam hardkor fan i poznavalac GAŠE ŠEPRTLJE pa ne mogu reći da li je i ovo što smo dobili verno svim inkarnacijama lika.
Ipak, meni se čini da osnovni zadatak adaptacije postignut a to je da film ima isti efekat kao strip. Dakle, tu su odnosi među likovima praćeni gegovima koji su apsurdni, ritualistički u svojoj apsurnoj nemoći da promene junake. I tu osnovnu dramsku prepreku film uspeva da dobro prevaziđe a to je prenošenje logike stripa u film i očuvanje iste i praktično nepromenjene dinamike među likovima uprkos bizarnim i vrlo opasnim događajima.
U vizuelnom pogledu, film je maštovit, Martin-Laval vlada stripovskom stilizacijom i ne beži od grotesknijih detalja i karikaturalosti o čemu svedoči sam izgled Gaše Šeprtlje. Bitna dinamika u filmu je balans koji MArtin-Laval traži između straight likova i stripovski stilizovanijih karikatura i taj balans možda zahetva i najviše vremena za navikavanje kod gledalaca.
Nekoliko set-pieceova u filmu su briljantni, i dobijamo tri-četiri laugh out loud momenata. Ono što je sasvim nesumljivo jeste da ovde imamo jednu osmišljenu i pažljivo realizovanu ekranizaciju. Naravno, nisam siguran kako će hardkor fanovi reagovati na nju.
Meni kao usputnom čitaocu stripa ova ekranizacija ostavlja prijatan utisak. U publici je bilo i starijih čitalaca ali i njihove dece i čini mi se da su se i jedni i drugi fino zabavili.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment