ŠUTI

Pogledao sam ŠUTI Lukasa Nole. Kada bih ukratko rekao da je to “jedan od najbolesnijih filmova koje sam gledao”, verovatno bi bilo pogrešno shvaćeno jer film govori o incestu i porodičnom nasilju. Međutim, nije to razlog “bolesti” ovog filma. “Bolest” je sam tretman teme koja je prikazana istovremeno infantilno, izrazito socijalno angažovano i visokoestetizovano. Dakle , gledalac bi istovremeno trebalo da poveruje u gotovo joneskovski apsurd jedne korodirale porodice, u kojoj vlada opšti i eksplicitni incest, a da nikome nije jasno zašto iko od žrtava to trpi; zatim bi gledalac trebalo da shvati da je to ciklična pošast koja se reprodukuje ako se adekvatno ne spreči, i da se nad time zamisli i angažuje; i na kraju, gledalac treba da uživa u fetišizaciji svih tih prizora u maniru reklamdžijske fotografije. Ovo je socijalno dno tretirano kao šik u najboljem maniru najgoreg filma Olega Novkovića NORMALNI LJUDI, pokušaj reditelja da pokaže sve što zna u pogledu konstruisana artificijelne nesreće, društvenog angažmana, socijalne i porodične drame i uglađene estetizacije, i sve to u jednoj priči koja to sve ne može da izdrži. I kada na sve to, ovo smeće reditelj posveti svojoj deci, onda shvatamo da on ne samo da je što je snimio loš film nego toga nije svestan, i to u meri da to sranje posvećuje svojoj deci, dakle on veruje da je ovo nekakva trajna vrednost. 

Ovakav idiotski odnos prema vlastitom delu u određenom smislu objašnjava idiotske odnose među junacima, pa i idiotske odluke u interpretaciji priče. Ipak, ovakav sistematski sled pogrešnih odluka je unikatan jer iako je štošta ovde neuspelo, ništa ne bi bilo bitno bolje ni da je svaka zamisao uspela.

Gaspar Noe se obrukao u filmu LOVE ove godine, a dve godine ranije Lukas Nola se obrukao u pokušaju da bude Gaspar Noe. Ono što je zanimljivo jeste da je Gaspar Noe posrnuo pokušavajući da snimi svoj film o relativno konvencionalnim međuljudskim odnosima, a Nola je pokušao da ide Noeovim tragom i digne to ako može na još viši nivo patologije. Na kraju je sve ono što je mislio da će biti uznemirujuće postalo smešno, dok ne dosadi.