Pogledao sam ИНДИГО Romana Prigunova. Reč je u ruskoj varijaciji na PUSH Paula McGuigana. Film je smešten u svet u kome je poznato postojanje telekinetički obdarene dece čije veštine imaju razne forme. Društvo je još uvek u dilemi kako da te moći iskoristi i ta deca mahom žive na margini i kriju svoje sposobnosti, često ih koristeći za ilegalne aktivnosti. Kada jednog dana nepoznati ubica počne da ubija jedno po jedno obdareno dete, klinci shvataju da moraju da se ujedine i pobede ubicu.
Roman Prigunov je postigao veliki uspeh režijom filma DUHLESS, jednog od najatraktivnije režiranih ruskih blokbastera poslednjih godina. ИНДИГО je film iz 2008. godine i u njemu Prigunov radi sa manjim budžetom i manje ambicioznom pričom ali pokazuje sklonost ka tonyscottovskoj manipulaciji filmskom supstancom. Uprkos tome što ИНДИГО na nivou scenarija ne uspeva da se opredesli između obraćanja deci i grungy young adult filma sa tinejdžere i dekonstrukcije superherojskog mitosa, Prigunovljeva inscenacija je sigurna i atraktivna, i sasvim sigurno integritet njegove režije i jeste glavni adut filma, ono što ga drži na okupu da se ne raspline, a rekao bih i ono što mahom nedostaje američkim young adult ekranizacijama.
Nažalost, uprkos kraju koji priziva nastavak,ИНДИГО nije zaživeo kao serijal. Ipak, mislim da je ovo film koji itekako ima budućnost na televizijskom programu i home videu, obraćajući se mlađoj publici. Za razliku od ruskih filmova koje smo mi gledali kao deca, ovom ne nedostaje ništa u poređenju sa glamurom američkih naslova tog tipa. Štaviše, sam klimaks filma nosi začuđujuće politički nekorektnu odluku glavnog junaka koja bi u Americi sigurno otvorila kontroverzu da li se film sme prikazivati najmlađima…
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment