SOMMEREN 92

Pogledao sam “danski MONTEVIDEO” - SOMMEREN 92 Kaspara Barfoeda. Nažalost, Barfoed je je od jednog perspektivnog danskog profija, u poslednja dva filma sa kojima je trebalo da se afirmiše doživeo žestok pad. SOMMEREN 92 je klišetiziran, izrazito nevešto urađen sportski film, sa scenarijem koji pre svega pobuđuje podsmeh i realizacijom koja bi teško prošla i na televiziji, čak možda i (eks) jugoslovenskoj.

Otud, poređenje sa MONTEVIDEOM deluje gotovo apsurdno jer je naš film superioran u praktično svim aspektima osim dva koja nisu zanemarljiva - naime SOMMEREN 92 ima vrlo ekonomično trajanja od 93 minuta što ga čini idealnim televizijskim programom, i u istorijskom pogledu je fokusiraniji na sam tok takmičenja i činjenica bez poetskih interludija, iako životna drama Kima Vilforta jeste prisutna u filmu i daje mu snažnu melodramsku notu. Nažalost, Vilfortova tragedija daleko nadilazi ono kako je Barfoed uspeo da je realizuje.

Ceo film je svojevrsni puff piece o Richardu Moelleru Nielsenu, ali čak i “tradicionalno neinteresantni Danci” su mogli dobiti zanimljiviji tretman. Uprkos tome što Barfoed pokušava da razradi konflikt između Braće Laudrup i NIelsena, to sve ostaje nedorečeno i razrešeno na krajnje naivan način.

Scena fudbala ima malo ali su zato jezivo realizovane. Momci iz MONTEVIDEA su Maradone u odnosu na Barfoedove protagoniste koji čak nedovoljno i liče na još uvek žive i nama dobro poznate danske asove.

U scenama utakmica, Barfoed dosta nevešto, nekonsekventno kombinuje novi snimljeni materijal i televizijske snimke i to sve deluje krajnje početnički, iako znamo da je Barfoed u svojim drugim radovima bio na solidnom profesionalnom nivou. Pre nego što SOMMEREN 92 otpišemo kao nepripremljen exploitation, ipak treba naglasiti kako je ovo ne samo Barfoedov “povratak iz Holivuda”, i vrlo komercijalna priča, već glavnu ulogu igra Ulrich Thomsen, a jedan od producenata bila je ugledna sales kuća HanWay, dakle film je pretendovao na internacionalnu eksploataciju.

Možda je najveća ironija u tome što SOMMEREN 92 zbog svog ekonomičnog trajanja ima više šanse da se internacionalno plasira od MONTEVIDEA iako je u svakom pogledu inferioran film. Međutim, zahvaljujući tom naizgled prozaičnom a zapravo ključnom argumentu trajanja filma, ovo je veštije upakovan projekat, što u sinergiji sa HanWayem zaokružuje još jednu nepravdu, posle sankcija 1992. 

* 1/2 / * * * *