THE BIG SHORT

Pogledao sam THE BIG SHORT Adama McKaya. McKay bi se mogao posmatrati kao “obrnuti Michael Moore”. Naime, pre nego što je postao superstar-dokumentarista Moore je snimio jednu komediju na političke teme sa poznatim komičarima, CANADIAN BACON. U tome nije uspeo i predao se dokumentarcima. Kod McKaya je obrnuto, godinama je bio “kućni reditelj” poznatim komičarima, a onda je svoju reputaciju da snimi svoji michaelmooreovski ekspoze ekonomskog kolapsa koji je izazvao finansijski sektor.

Nažalost, McKay je snimio igrani film jako inspirisan Mooreovim dokumentarcima a rezultat je šaren, nažalost prilično banalan, i u krajnjoj liniji neuspešan u svom pokušaju da jezikom banalnosti savemene pop kulture ispriča suštinu krize. U tom pogledu THE BIG SHORT postaje prilično uvredljiv jer neprekidno želi da se obrati publici koju kao da sačinjavaju gledaoci McKayevih ranijih filmova ili još gore njihovi junaci, a za razliku od Moorea ne uspeva ništa da razjasni.

Pored toga što nije ništa razjasnio, McKay nije uspeo ni da snimi film koji istinski funkcioniše. Ovo je pre serija vinjeta i to sa dosta repeticije, koju srećom izvlače poznati glumci u glavnim ulogama. Nažalost, baš činjenica da su se na ovom projektu okupile takve zvezde kao Brad Pitt i Ryan Gosling čini sve ovo još većim promašajem.

Scorseseov WOLF OF WALL STREET kao ni Stoneov WALL STREET ne samo da neće biti ugroženi filmom već je gotovo uvredljivo da McKay ovako nečim pokušava da im parira. A još je uvredljivije to što na kraju cele priče, samo mali deo kritike prepoznaje tupost celokupnog rediteljskog postupka.

Iskreno, očekivao sam mnogo više od McKaya jer su njegove komedije pokazivale kako on ima potencijala da iskorači iz tih žanrovskih okvira. Mislim da on i dalje ima taj potencijal ali da je THE BIG SHORT daleko iznad njegovih dometa. 

* * / * * * *