МЕРТВЫЙ СЕЗОН

Pogledao sam МЕРТВЫЙ СЕЗОН Save Kuljiša. Reč je o sovjetskoj verziji priči o Rudolfu Abelu, fikcionalizovanoj do tačke da se Abel ne zove tako u filmu ali je on lično navodno bio savetnik na filmu i pojavljuje se na početku i drži uvodu reč kao domaćin filma.

KUljišev film se poklapa sa Spielbergovim filmom u nekoliko detalja pa i vizuelnih referenci. Oba filma se otvaraju scenom u kojoj ruskog agenta-rezidenta prate domaćini kroz grad a naročito kroz metro, u oba se na metalnu konstrukciju pored reke lepi namagnetisani šuplji novčić za prenošenje poruka, i konačno u oba ruski agent biva uhvaćen, kod Spielberga na početku, kod Kuljiša na kraju - kada je obavio misiju, u oba filma agent ne pristaje na saradnju, Spielbergov glavni lik hrabrog advokata ovde se javlja kao epizoda, i oba se završavaju razmenom na Glienicke mostu.

Osnovna tema Spielbergovog filma BRIDGE OF SPIES je razmena zarobljenih špijuna i uloga advokata Jamesa Donovana u svemu tome, dočim je Kuljišev film imao zadatak da pokaže šta je Abel radio na Zapadu. Zanimljivo je da na kraju Spielbergovog filma, Abel kaže Donovanu da će brzo dobiti signal o svojoj daljoj sudbini - ako ga radosno zagrle znači da će biti sve u redu a ako mu samo pokažu da sedne u kola, znači da je u nevolji. Kod Spielberga mu pokažu da sedne u kola. Kod Kuljiša ta tema nije eksplicitno razrađena, nema te dileme - zagrljaj ili pokazivanje zadnjeg sedišta - mada ima deo u kome agent CIA predočava Abelu da ga čeka Sibir. Međutim, Kuljiševa razmena na Glienicke Bridgeu, koji inače nije onaj iz Spielbergovog flma - zavrašava se upadljivom srdačnošću i zagrljajima među KGBovcima.

Međutim, osim ovih zanimljivih paralela između dva filma, treba naglasiti i ključnu razliku. Naime, Sovjeti su glorifikovali Abela kao izuzetno uspešnog operativca dočim istorija govori da on nije imao nekog naročitog uspeha tokom svoje misije u SAD. Tako u ovom filmu fikcionalizovani Abel juri ozloglašenog nacističkog naučnika koji za račun zapadnih sila razvija nervni gas. Dakle, neprijatelj nisu konkretno zapadne sile zbog svog načina života, ideologije, uređenja, već zbog saradnje sa najgorom felom nacističkih zločinaca. Tako je na kraju i hvatanje sovjetskog agenta prikazano kao nešto što nije tako tragično jer je tim putem svetu omogućeno da sazna kakvo se zlo sprema i kakvo oružje umalo da nastane.

Kuljišev film među svojim scenaristima ima Vladimira Vajnštoka, sovjetskog specjalistu za vestern, autora koji je praktično veći deo svog opusa vezao za sovjetske filmove smeštene na Zapadu. Film se dešava u Velikoj Britaniji, i osim činjenice da većina automobila ima volan na levoj strani, reč je o dosta solidnoj rekonstrukciji. Naravno, ruski jezik je lingua franca za sve junake i nema jezičkih nedoumica, ili nerazumevanja iako su i igri Sovjeti, Nemci, Amerkanci i Britanci.

Sam zaplet je vrlo složen i jako podseća na lecarreove romane, pa i ekranizacije, i to mi je moram priznati jedan od najzanimljivijih aspekata ovog filma. Pre Kuljiševog filma, snimljene su dve ekranizacije le Carrea - THE SPY WHO CAME IN FROM THE COLD i THE DEADLY AFFAIR, dakle ova vrsta kompleksnog špijunca bila je tek u povoju, i rekao bih da mi je BRIDGE OF SPIES sa svojom vezom prema ovom filmu otkrio jedan nedovoljno afirmisani klasik špijunskog filma.

Donatas Banionis igra Ladejnjikova, fikcionalizovanu verziju Abela, u maniru mladog Olivera Reeda, sa obiljem energije i harizme. Banionis tvrdi kako mu je na jednom prijemu Vladimir Putin rekao kako mu je ova rola i film bio presudan da se odluči za posao obaveštajca. 

* * * 1/2 / * * * *