BOELGEN

Pogledao sam BOELGEN Roara Uthauga, norveški kandidat za “oskara”. Zanimljivo je da su se Norvežani odlučili da tako brzo posle KON-TIKIja, avanurističke istinite priče, ponovo pošalju film koji u sebi sadrži elemente vizuelnog spektakla. Međutim, još je čudnije to što je BOELGEN film koji je do te mere holivudizovan i baziran na klišeima, i konvencijama, da je u pripovedačkom smislu negde u ravni SAN ANDREASa, sa tom razlikom što su scene razaranja ipak manje kreativne, manje spektakularne i sa animacijom koja je po nivou kvaliteta bliža kanalu SyFy,

Uhtaugov film je slab, a u sebi nosi i taj specifičan moralni idiotizam junaka koji karakteriše te savremene filmove katastrofe kao što je SAN ANDREAS u kojima junaci stavljaju toliki fokus na svoju porodicu da ugrožavaju čitavu zajednicu. Međutim, BOELGEN nije film preterano vredan analize da nije tog fenomena da je poslat kao norveški kandidat za “oskara”. To je ipak vrlo neobična odluka. Naime, Uhtauga verovatno čeka holivudska karijera, ili barem njen pokušaj, ali recepcija ovog filma od strane Akademije biće veliki uspeh.

Naime, ako norveški SAN ANDREAS dođe do nekog ozbiljnijeg razmatranja to će biti znak da je Akademija spremna da isprati nešto što je inferiorna verzija nečega što njena “industrija” proizvodi i da oskar za film van engleskog govornog područja ne mora nužno uvoditi nešto što Holivud inače već ne proizvodi. U tom smislu i činjenica da je Roar Uthaug dobo posao u Holivudu više svedoči o nekom automatizmu i nagrađivanju činjenica da njega zanima komercijalni film nego što je pokazao neko izvanredno umeće. Doduše, njegovi raniji poput FLUKTa imali su daleko više smisla nego BOELGEN, pa je moguće sve to bilo ukalkulisano.

* 1/2 / * * * *