Odabrana ekipa sa Sagite je pogledala WATCHMEN.
Ova ekranizacija je kataklizma istorijskih razmera. Ukoliko ste mislili da ne postoji čovek koji može da napravi budalu od Alan Moorea, takav se pojavio. Zack Snyder je tu da ponizi Moorea čak i pred fanovima, i da se upitamo kako može nešto kao što je knjiga WATCHMEN da navede nekoga da snimi ovo.
Zahvaljujući Snyderu, svi oni koji nisu čitali knjigu neće ni pomisliti da uzmu da je prelistaju pošto nijedan od njenih ključnih aduta Snyder ne samo da nije realizovao, nego nije ni razumeo.
Još od samih početaka Snyderovog rada, bilo je jasno da će on pre ili kasnije shvatiti da zaostaje za vršnjacima. Mislim da je WATCHMEN taj slučaj. Naime, od jednog brutalno realističnog stripa u kome alternativna istorija postoji sa nekim razlogom, superheroji žive u svetu sa ljudima koji imaju svoje strasti i mane, gde se sukobljavaju velike moći i velike ideje sa svakodnevicom, Snyder je napravio hiperstilizovan svet u kome je politika karikaturalna - Nixon je našminkana nakaza, koja manje liči na Nixona od gumene maske iz POINT BREAKa, fizički zakoni su bendovani do krajnje granice kroz silovani i omniprezentni slowmotion i čestu upotrebu greenscreena, naročito u scenama sa običnim ljudima koji imaju obične ljudske moći. Dramske scene su unintentionally smešne, ali što je još strašnije, upotreba muzike je bukvalno na nivou HOT SHOTSa. Potpuno je neverovatno da je neko pustio ovoliki spektakl sa onako upotrebljenim pesmama ukomponovanim u kičasta vizuelna rešenja.
Što se vizuelnog spektakla tiče, on je sam po sebi pogrešan kao koncept jer WATCHMEN nije vizuelno spektakularan strip. To je strip vrlo svedenog crteža koji pleni svojom odmerenošću a ne barokom. WATCHMEN čak nije ni barok, to je kič u kome se spajaju nespojvi sadržaji i forme, bivaju prenagalašeni i čine jednu celinu koja može prijati samo nekome ko nema elementarnog ukusa.
Međutim, ne samo da je film jedno ozbiljno ponižavanje knjige, i da je film jedan neukusan kič. Ovaj film ima 162 minuta trajanja, iako u suštini ima priče za film od 45 minuta. U prva dva sata se ređaju origin storyji koji u najvećoj meri nemaju apsolutno nikakav uticaj na ishod priče, potpuno su digresivni i nevažni za ceo plot. Dakle, ovo je film koji nikada ne počne. A za to vreme dok ne počinje je ekstremno loš. A onda počne i idalje je ekstremno loš.
O tome da je ovaj film ne samo slab već i vrlo namerno grozan, najbolji svedoči afera sa Dr. Manhattanovom ćunom. Naime, u stripu, Manhattan se postepeno ogoljuje kako se distancira od sveta. U filmu je on od starta weenie wagger. I to što se mene tiče, nije problem, iako čini mi se privlači pažnju na nebitne stvari.
Međutim, kada se u završnim scenama Ozymandiasovog revelationa, Manhattan pojavi sa ćunom koja se klati po kadru, to već izgleda kao Đenkina pojava na kraju MARATONACA. To je već nekako drsko, prema sceni, prema gledaocima, prema drami, prema smislu.
Ali, što je najgore od svega, ovo nije neki bezorazluk Ken Russella, nije ovo drskost u ravni nekog 70s ili 80s ekscesa. Nije ovo FLASH GORDON ili POPEYE. Ne, ovo je delo jednog ozbiljnog idiota, koji pravi ozbiljan film, upinje se da rekonstruiše knjigu, i u toj rekonstrukciji bira sve najpogrešnije i najnevažnije aspekte knjige. Ova ekranizacija je toliko idiotska da između ostalog zanemaruje bitne aspekte PRIČE a rekonstruiše čak i izgled KORICA na početku filma.
Ono što se meni sada iz ove vizure čini jeste da u suštini, ako imamo u vidu da je Moore čak bacio i kletvu na ovu ekranizaciju, in play ulazi teorija jednog mog druga, koji smatra da je samo kreten poput Snydera mogao uopšte da se attachuje na ovom filmu jer niko ko ima iole dostojanstva ne bi radio film na koji autor stripa baca fatvu.
Ova ekranizacija je kataklizma istorijskih razmera. Ukoliko ste mislili da ne postoji čovek koji može da napravi budalu od Alan Moorea, takav se pojavio. Zack Snyder je tu da ponizi Moorea čak i pred fanovima, i da se upitamo kako može nešto kao što je knjiga WATCHMEN da navede nekoga da snimi ovo.
Zahvaljujući Snyderu, svi oni koji nisu čitali knjigu neće ni pomisliti da uzmu da je prelistaju pošto nijedan od njenih ključnih aduta Snyder ne samo da nije realizovao, nego nije ni razumeo.
Još od samih početaka Snyderovog rada, bilo je jasno da će on pre ili kasnije shvatiti da zaostaje za vršnjacima. Mislim da je WATCHMEN taj slučaj. Naime, od jednog brutalno realističnog stripa u kome alternativna istorija postoji sa nekim razlogom, superheroji žive u svetu sa ljudima koji imaju svoje strasti i mane, gde se sukobljavaju velike moći i velike ideje sa svakodnevicom, Snyder je napravio hiperstilizovan svet u kome je politika karikaturalna - Nixon je našminkana nakaza, koja manje liči na Nixona od gumene maske iz POINT BREAKa, fizički zakoni su bendovani do krajnje granice kroz silovani i omniprezentni slowmotion i čestu upotrebu greenscreena, naročito u scenama sa običnim ljudima koji imaju obične ljudske moći. Dramske scene su unintentionally smešne, ali što je još strašnije, upotreba muzike je bukvalno na nivou HOT SHOTSa. Potpuno je neverovatno da je neko pustio ovoliki spektakl sa onako upotrebljenim pesmama ukomponovanim u kičasta vizuelna rešenja.
Što se vizuelnog spektakla tiče, on je sam po sebi pogrešan kao koncept jer WATCHMEN nije vizuelno spektakularan strip. To je strip vrlo svedenog crteža koji pleni svojom odmerenošću a ne barokom. WATCHMEN čak nije ni barok, to je kič u kome se spajaju nespojvi sadržaji i forme, bivaju prenagalašeni i čine jednu celinu koja može prijati samo nekome ko nema elementarnog ukusa.
Međutim, ne samo da je film jedno ozbiljno ponižavanje knjige, i da je film jedan neukusan kič. Ovaj film ima 162 minuta trajanja, iako u suštini ima priče za film od 45 minuta. U prva dva sata se ređaju origin storyji koji u najvećoj meri nemaju apsolutno nikakav uticaj na ishod priče, potpuno su digresivni i nevažni za ceo plot. Dakle, ovo je film koji nikada ne počne. A za to vreme dok ne počinje je ekstremno loš. A onda počne i idalje je ekstremno loš.
O tome da je ovaj film ne samo slab već i vrlo namerno grozan, najbolji svedoči afera sa Dr. Manhattanovom ćunom. Naime, u stripu, Manhattan se postepeno ogoljuje kako se distancira od sveta. U filmu je on od starta weenie wagger. I to što se mene tiče, nije problem, iako čini mi se privlači pažnju na nebitne stvari.
Međutim, kada se u završnim scenama Ozymandiasovog revelationa, Manhattan pojavi sa ćunom koja se klati po kadru, to već izgleda kao Đenkina pojava na kraju MARATONACA. To je već nekako drsko, prema sceni, prema gledaocima, prema drami, prema smislu.
Ali, što je najgore od svega, ovo nije neki bezorazluk Ken Russella, nije ovo drskost u ravni nekog 70s ili 80s ekscesa. Nije ovo FLASH GORDON ili POPEYE. Ne, ovo je delo jednog ozbiljnog idiota, koji pravi ozbiljan film, upinje se da rekonstruiše knjigu, i u toj rekonstrukciji bira sve najpogrešnije i najnevažnije aspekte knjige. Ova ekranizacija je toliko idiotska da između ostalog zanemaruje bitne aspekte PRIČE a rekonstruiše čak i izgled KORICA na početku filma.
Ono što se meni sada iz ove vizure čini jeste da u suštini, ako imamo u vidu da je Moore čak bacio i kletvu na ovu ekranizaciju, in play ulazi teorija jednog mog druga, koji smatra da je samo kreten poput Snydera mogao uopšte da se attachuje na ovom filmu jer niko ko ima iole dostojanstva ne bi radio film na koji autor stripa baca fatvu.
No comments:
Post a Comment