Wednesday, April 1, 2009

HOUSE CALLS

U međuvremenu se nagomilalo nekoliko naslova koje sam gledao a nisam stigao da prokomentarišem.

Prvi među njima je HOUSE CALLS Howarda Zieffa, popularna komedija iz sedamdesetih sa Walter Matthauom i Glendom Jackson u glavnim ulogama, priča o hirurgu udovcu koji malo želi da uživa u postbračnim vezama a onda se pojavi žena u koju se zaljubi i može da bude sa njom samo pod uslovom da se u potpunosti posveti monogamiji.

HOUSE CALLS sam gledao odmah posle THE HOSPITAL i može se reći da taj film spada u seriju 70s komedija o bračnoj krizi među doktorima. S druge strane, imajući u vidu glavnog glumca, može se smestiti i u vezu sa filmom CACTUS FLOWER u kome Matthau igra zubara neženju koji razmišlja o tome da se skrasi.

HOUSE CALLS je neuporedivo efektniji od THE HOSPITAL jer je urađen u konvenciji romantične komedije, što ne umanjuje njegov satirični potencijal i otvorno kritikovanje lekarske etike, naročito u svetlu kapitalizma i činjenice da u tom trenutku lekari formiraju posebnu klasu bogataša u SAD. U tom smislu, HOUSE CALLS je zapravo mnogo efektniji kao politički pamflet od THE HOSPITAL. Dok THE HOSPITAL ima razbarušenost koja liči na njegove poltičke simpatizere, HOUSE CALLS ima pribranost mejnstrim filma bez gubljenja ieološke oštrice.

S druge strane, u poređenju sa CACTUS FLOWER, HOUSE CALLS je manje smešan i manje emotivan. Međutim, CATUS FLOWER jeste na neki način jedan od najboljih wilderovskih filmova koje Wilder nikada nije snimio a to je tough act to follow.

Međutim, HOUSE CALLS i danas stoji kao film visoke klase, kome vreme koje je prošlo nije previše smetalo.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment