Pogledao sam OKOVANE ŠOFERE Vladimira Pavlovića.
Kopija je bila jedva gledljiva tako da moj sud o ovom filmu treba uzeti sa velikom rezervom. Ovo je jedna od onih bizarnih telekiniranih kopija u kojoj kamera luta po ekranu, i uopšte ne znam kako je neko uopšte "snimio" ovo elektronsko izdanje filma.
Ipak, kako god bilo, ne verujem da bi bolja kopija učinila ovaj film suštinski boljim, iako bi možda sam čin gledanja bio podnošljiviji.
OKOVANI ŠOFERI je sovjetsko-jugoslovenska koprodukcija između Mosfilma i crnogorskih filmskih kuća. Režirao je Vladimir Pavlović, jedna gotovo ratkodraževićevska ličnost našeg filma. Debitovao je sa niskobudžetnim filmom DECA VOJVODE ŠMITA u Kino Klubu, da bi se potom povezao sa Rusima i provodio vreme pola u Jugoslaviji a pola u SSSRu. U tom periodu su razne priče kolale o njemu, od toga da je IBovac do toga da je špijun jedne od strana, međutim, definitivno je spadao u veštije poznavaoce sovjetskog sistema što se tiče korupcije, šverca i bio je go to guy ako je ikome bilo potrebno da mu se nešto završi u SSSR. Takođe, bio je veliki erotoman, a SSSR je bio idealno mesto za tu vrstu akcija. U vreme kada je radio za Mosfilm, imao je kancelariju tačno preko puta Kurosawine što govori o njegovom položaju u SSSR. Pavlović je čovek o kome bi bilo zanimljivo snimiti biopic.
U svakom slučaju, kad se povezao sa Rusima, nažalost napustio ga je talenat tako da su OKOVANI ŠOFERI film u kome se očekivano visok tehnički nivo ruske ekipe, koji je u tom trenutku iznad našeg partizanskog filma, smenjuje sa očajnim vođenjem karaktera i priče što je šteta pošto OKOVANI ŠOFERI imaju premisu blisku NADNICI ZA STRAH i production value koji je mogao da ispoštuje tu koncepciju. Na sve to izašao je dve godine pre Billy Friedkinovog SORCERERa, tako da nije imao ni taj vid konkurencije.
U svakom slučaju,. OKOVANI ŠOFERI su samo za najfanatičnije ljubitelje partizanskog filma i kompletiste.
* 1/2 / * * * *
Kopija je bila jedva gledljiva tako da moj sud o ovom filmu treba uzeti sa velikom rezervom. Ovo je jedna od onih bizarnih telekiniranih kopija u kojoj kamera luta po ekranu, i uopšte ne znam kako je neko uopšte "snimio" ovo elektronsko izdanje filma.
Ipak, kako god bilo, ne verujem da bi bolja kopija učinila ovaj film suštinski boljim, iako bi možda sam čin gledanja bio podnošljiviji.
OKOVANI ŠOFERI je sovjetsko-jugoslovenska koprodukcija između Mosfilma i crnogorskih filmskih kuća. Režirao je Vladimir Pavlović, jedna gotovo ratkodraževićevska ličnost našeg filma. Debitovao je sa niskobudžetnim filmom DECA VOJVODE ŠMITA u Kino Klubu, da bi se potom povezao sa Rusima i provodio vreme pola u Jugoslaviji a pola u SSSRu. U tom periodu su razne priče kolale o njemu, od toga da je IBovac do toga da je špijun jedne od strana, međutim, definitivno je spadao u veštije poznavaoce sovjetskog sistema što se tiče korupcije, šverca i bio je go to guy ako je ikome bilo potrebno da mu se nešto završi u SSSR. Takođe, bio je veliki erotoman, a SSSR je bio idealno mesto za tu vrstu akcija. U vreme kada je radio za Mosfilm, imao je kancelariju tačno preko puta Kurosawine što govori o njegovom položaju u SSSR. Pavlović je čovek o kome bi bilo zanimljivo snimiti biopic.
U svakom slučaju, kad se povezao sa Rusima, nažalost napustio ga je talenat tako da su OKOVANI ŠOFERI film u kome se očekivano visok tehnički nivo ruske ekipe, koji je u tom trenutku iznad našeg partizanskog filma, smenjuje sa očajnim vođenjem karaktera i priče što je šteta pošto OKOVANI ŠOFERI imaju premisu blisku NADNICI ZA STRAH i production value koji je mogao da ispoštuje tu koncepciju. Na sve to izašao je dve godine pre Billy Friedkinovog SORCERERa, tako da nije imao ni taj vid konkurencije.
U svakom slučaju,. OKOVANI ŠOFERI su samo za najfanatičnije ljubitelje partizanskog filma i kompletiste.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment