Pogledao sam film WILD CHILD Nick Moorea. Ideja je bila da pogledam novu komediju Working Titlea u kojoj glumi Nick Frost. Billing Nicka Frosta u ovom filmu je dosta visok, međutim, on u suštini ima samo jednu, i to relativno prosečnu scenu.
Bez Frosta, teško da je ovaj film imao išta da mi ponudi pošto je reč o filmu za tween devojčice o razmaženoj bogatašici iz Malibua koju šalju u boarding school u Engleskoj gde nekako ona uspeva da pomogne tamošnjim devojkama a i one koječemu nauče nju.
Međutim, WILD CHILD uprkos vrlo kompetentnoj egzekuciji Nick Moorea koji je inače do rediteljskog giga došao kao dugogodinji montažer Working Title filmova, nije postigao naročit uspeh. Mislim da je problem u tome što je to engleski film pravljen za američko tržište, koji je ostao negde na pola puta između Amerike i Britanije jer je prikaz Amerike u njemu nekako površan i distanciran, a prikaz Britanije je isti takav u pokušaju da film bude iz američke vizure. Drugo, za razliku od filma HOUSE BUNNY koji je doduše za stariju publiku, gde je negde jasno koja će znanja i iskustva junakine razmeniti, u WILD CHILDu se pojavljuje problem što engleske boarding school devojčice suštinski nemaju šta lepo da nauče od male bogatašice iz Malibua.
I onda zapravo, ona njoj pružaju jedno suštinsko dovođnje u red, a ona njima pruža to da ih nauči da agresivno igraju taj neki bizarni engleski sport kojim se bave i da se ponašaju kao čirlidersice, i to je to. ta razmena među karakterima nije ravnopravna. Štaviše, usiljena je, i film na nivou karaktera nema onu dinamiku koja je potrebna čak i za neki tween film.
Otud WILD CHILD nije na nivou tipičnih visokokvalitetnih produkata kuće Working Title. Ipak, nesporno je kompetentno realizovan, i mislim da nudi sasvim dovoljno svojoj ciljnoj grupi uprkos tim nekim rupama u supstanci koje ta ciljna grupa instinktivno takođe oseća, koliko god da je autori nipodaštavaju.
* * 1/2 / * * * *
Bez Frosta, teško da je ovaj film imao išta da mi ponudi pošto je reč o filmu za tween devojčice o razmaženoj bogatašici iz Malibua koju šalju u boarding school u Engleskoj gde nekako ona uspeva da pomogne tamošnjim devojkama a i one koječemu nauče nju.
Međutim, WILD CHILD uprkos vrlo kompetentnoj egzekuciji Nick Moorea koji je inače do rediteljskog giga došao kao dugogodinji montažer Working Title filmova, nije postigao naročit uspeh. Mislim da je problem u tome što je to engleski film pravljen za američko tržište, koji je ostao negde na pola puta između Amerike i Britanije jer je prikaz Amerike u njemu nekako površan i distanciran, a prikaz Britanije je isti takav u pokušaju da film bude iz američke vizure. Drugo, za razliku od filma HOUSE BUNNY koji je doduše za stariju publiku, gde je negde jasno koja će znanja i iskustva junakine razmeniti, u WILD CHILDu se pojavljuje problem što engleske boarding school devojčice suštinski nemaju šta lepo da nauče od male bogatašice iz Malibua.
I onda zapravo, ona njoj pružaju jedno suštinsko dovođnje u red, a ona njima pruža to da ih nauči da agresivno igraju taj neki bizarni engleski sport kojim se bave i da se ponašaju kao čirlidersice, i to je to. ta razmena među karakterima nije ravnopravna. Štaviše, usiljena je, i film na nivou karaktera nema onu dinamiku koja je potrebna čak i za neki tween film.
Otud WILD CHILD nije na nivou tipičnih visokokvalitetnih produkata kuće Working Title. Ipak, nesporno je kompetentno realizovan, i mislim da nudi sasvim dovoljno svojoj ciljnoj grupi uprkos tim nekim rupama u supstanci koje ta ciljna grupa instinktivno takođe oseća, koliko god da je autori nipodaštavaju.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment