Pogledao sam ponovo NEIGHBORS Johna G. Avildsena, jednu od upečatljivijih komedija koje pamtim iz detinjstva. Reč je o poslednjem filmu Johna Belushija u kome je sparingovao sa dan Aykroydom, plus Cathy Moriarty koju sam najviše zapamtio pošto sam film gledao u nežnim godinama. I zaista Belushi je u ovom filmu ostvario jednu od svojih najzrelijih uloga, potpuno je u underplayu, Dan Aykroyd je izuzetno energičan, a cathy Moriarty je ubedljiva kao fatalna komšinica.
NEIGHBORS je film koji je doživljen kao dosta kontroverzan. Deo kritike ga hvali a još veći deo ga žestoko osporava. Reč je o komediji koja se u mnogim aspektima graniči sa mračnim, neprijatnim, prljavim, nečim šo nije smešno, ali sva ta graničenja i povremeni prelasci granice ne proizilaze iz toga što komedija nije dobra, već upravo zbog toga što film deo svog humora upravo crpi iz te transgresivnosti.
Bilo bi preterano tražiti korene nekih kasnijih naslova u ovom filmu. Ne mislim da ovaj film nije mogao uticati, barem posvesno (na mene sigurno jeste) ali nije reč o klasiku koji se može smatrati obaveznim u bilo kom smislu. Ipak, u njemu se anticipiraju komika neprijatnosti na koju igralu Larry David ili Ricky Gervais, komika mračne situacije i ozbiljno poremećenih likova kakvu srećemo kod Jody Hilla, ili anarhičnost Alana Balla. Sasvim je, naravno, moguće da ništa od ovoga zapravo ne vuče koene iz NEIGHBORSa, ali oni koji to vole u ovom filmu mogu da uživaju...
John G. Avildsen je potpuno atipičan izbor za režiranje ovog filma, i svakako nije reč o naslovu koji spada u njegove kanonske filmove, iako je meni možd baš ovaj najinteresantniji u njegovom opusu. Ipak, ako bih ga smeštao negde u parametrima opusa rditelja specijalizovanih za komediju, svakako da je na liniji Landisa, pre nego Dantea, ali svakako onih koji su skloni mešanju komedije i horora.
Humor u NEIGHBORSu nije toliko crn koliko je mračan a junaci su na granici sivog i crnog sve vreme, uključujući i glavnog lika sa kojim se identifikujemo.
Komedija kao žanr je koncipirana da priču privodi ponovnom uspostavljanju reda. Međutim, NEIGHBORS se završava jednim potpuno anarhičnim, gotovo nihilističkim krajem gde junak odlučuje da živi sa onima koje naizmenično mrzi ili ih se plaši, umesto sa onima kojima je do tog trenutka proveo ceo život u nekoj vrsti naizgled uzrne zajednice. Ovakav ishod sam po sebi deluje potpuno neočekivano, ako imamo u vidu konvenciju, međutim, očigledno je prostekao iz romana Thomasa bergera po kome je film snimljen, i isto tako očigledno je da ovaj film u polazu nije pretendovao da bude još jedan Belushi-Aykroyd vehicle, nego možda i nešto više.
U svakom slučaju, ovaj VHS rip je podsetio na jedan drag film u kome i dalje mogu da uživam što mi se retko dešava.
* * * / * * * *
NEIGHBORS je film koji je doživljen kao dosta kontroverzan. Deo kritike ga hvali a još veći deo ga žestoko osporava. Reč je o komediji koja se u mnogim aspektima graniči sa mračnim, neprijatnim, prljavim, nečim šo nije smešno, ali sva ta graničenja i povremeni prelasci granice ne proizilaze iz toga što komedija nije dobra, već upravo zbog toga što film deo svog humora upravo crpi iz te transgresivnosti.
Bilo bi preterano tražiti korene nekih kasnijih naslova u ovom filmu. Ne mislim da ovaj film nije mogao uticati, barem posvesno (na mene sigurno jeste) ali nije reč o klasiku koji se može smatrati obaveznim u bilo kom smislu. Ipak, u njemu se anticipiraju komika neprijatnosti na koju igralu Larry David ili Ricky Gervais, komika mračne situacije i ozbiljno poremećenih likova kakvu srećemo kod Jody Hilla, ili anarhičnost Alana Balla. Sasvim je, naravno, moguće da ništa od ovoga zapravo ne vuče koene iz NEIGHBORSa, ali oni koji to vole u ovom filmu mogu da uživaju...
John G. Avildsen je potpuno atipičan izbor za režiranje ovog filma, i svakako nije reč o naslovu koji spada u njegove kanonske filmove, iako je meni možd baš ovaj najinteresantniji u njegovom opusu. Ipak, ako bih ga smeštao negde u parametrima opusa rditelja specijalizovanih za komediju, svakako da je na liniji Landisa, pre nego Dantea, ali svakako onih koji su skloni mešanju komedije i horora.
Humor u NEIGHBORSu nije toliko crn koliko je mračan a junaci su na granici sivog i crnog sve vreme, uključujući i glavnog lika sa kojim se identifikujemo.
Komedija kao žanr je koncipirana da priču privodi ponovnom uspostavljanju reda. Međutim, NEIGHBORS se završava jednim potpuno anarhičnim, gotovo nihilističkim krajem gde junak odlučuje da živi sa onima koje naizmenično mrzi ili ih se plaši, umesto sa onima kojima je do tog trenutka proveo ceo život u nekoj vrsti naizgled uzrne zajednice. Ovakav ishod sam po sebi deluje potpuno neočekivano, ako imamo u vidu konvenciju, međutim, očigledno je prostekao iz romana Thomasa bergera po kome je film snimljen, i isto tako očigledno je da ovaj film u polazu nije pretendovao da bude još jedan Belushi-Aykroyd vehicle, nego možda i nešto više.
U svakom slučaju, ovaj VHS rip je podsetio na jedan drag film u kome i dalje mogu da uživam što mi se retko dešava.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment