Pogledao sam THE CHILDREN Toma Shanklanda.
Uh, ovo je verovatno jedan od bizarnijih filmova koje sam gledao. Naime, odavno nisam video ovakav spoj vrlo solidne egzekucije i potpunog odsustva bilo kakvog smisla i logike u filmu. Meni ne smeta kada film nije opterećen logikom i smislom. Štaviše, umem zaista da uživam u takvim filmovima. Međutim, u filmu THE CHILDREN u pojedinim momentima zaista nisam uspevao da dokučim o čemu se radi i to ne in a good way.
Shankland je odličan reditelj, ja znam njegov rad sa tive i nimalo me nije iznenadio što je zaista sjajno realizovao ovaj film. međutim, čini mi se da ono što je želeo da ostane tajna za gledaoce (šta se zapravo dešava sa decom?) ostaje tajna i za samog reditelja, i da ni on nije baš najsvesniji kako da koncipira svoju priču.
Očigledno je da je Shankland hteo da uzme jedan high concept koji je atraktivan ali suštinski banalan, a to je da se usled neke infekcije deca okrenu protiv roditelja, i da ga malo zamulja, tj. da deca ne postanu carpenterovski demoni bez ličnosti nego da naizmenično lude i ubijaju sačuvavši sposobnost da budu umiljata, a onda je na tom putu uveo još neke elemente (neuverljiva sposobnost dece da anticipiraju i izazivaju nesreće koje bi teško izazvali čak i neki zreliji i vešti ljudi) koji su ceo high concept doveli u domen potpune proizvoljnosti, pošto deca napadaju roditelje nezavisno čiji su, a kako kasnije vidimo i nezavisno od uzrasta.
Ako tome dodamo da bi onda vrlo lako i sami roditelji mogli napadati svoje roditelje, postavlja se pitanje zašto ni četrdesetogodišnjaci nisu poludeli. Okej, na ovoj zabavi nije bilo njihovih roditelja, okej, ali zašto četrdesetogodišnjaci nisu imali simptome infekcije i povraćanja?
U svakom slučaju, svaki ulazak u logiku ovog filma je izlišan.
Ono što je osnovno pitanja dalje jeste da li film uprkos svojoj nelogičnosti isporučuje kakvu-takvu zabavu. Hm, i na to pitanje je teško odgovoriti. THE CHILDREN nije neka naročita exploitation extravaganza argentovskog tipa iako ima par groovy scena, mada se dosta toga dešava i van kadra, ili u upadljivoj elipsi.
Ali, s druge strane, film je zaista kratak i meni nije bio dosadan. Ne mogu da kažem sad da sam na bilo kom nivou zadovoljan, ali opet s druge strane, lagao bih ako bih rekao da mi je bilo strašno teško da ga pogledam do kraja.
Ako tome dodamo da je Shankland zaista celu stvar vrlo dobro postavio, da su mi glumci, a i deca bili sasvim u redu, i da je u vizuelnom smislu film izuzetno artikulisan, onda THE CHILDREN ne mogu da odbacim kao totalni promašaj.
Kao potpuni buff za Cronenbergov BROOD naravno da mi THE CHILDREN stoji jako daleko od paradigme ove vrste filma, međutim ne mgu mu osporiti jedan krupan kvalitet. U svojim kvalitetima i nedostacima (prilično velikim nedostacima kad smo već kod toga) THE CHILDREN je barem krajnje konzistentan. Konzistentnost je meni nedostajala u recenctnim britanskim žanrovskim filmovima kao što su EDEN LAKE, THE COTTAGE ili DONKEY PUNCH. Iako je suštinski, THE CHILDREN istinski jedino bolji od THE COTTAGE (s kojim deli scenaristu), on ima tu vrlinu konzistentnosti koja u velikoj meri, barem što se mene tiče, degradira i EDEN LAKE i DONKEY PUNCH.
U tom smislu, nadam se da će nova britanska scena koja je po raznim filmovima pokazivala razne adute, ali što se mene tiče nije još pružila neko kompletno delo, najzad uspeti da snimi jedno koje će biti u potpunosti zaokruženo.
* * 1/2 / * * * *
Uh, ovo je verovatno jedan od bizarnijih filmova koje sam gledao. Naime, odavno nisam video ovakav spoj vrlo solidne egzekucije i potpunog odsustva bilo kakvog smisla i logike u filmu. Meni ne smeta kada film nije opterećen logikom i smislom. Štaviše, umem zaista da uživam u takvim filmovima. Međutim, u filmu THE CHILDREN u pojedinim momentima zaista nisam uspevao da dokučim o čemu se radi i to ne in a good way.
Shankland je odličan reditelj, ja znam njegov rad sa tive i nimalo me nije iznenadio što je zaista sjajno realizovao ovaj film. međutim, čini mi se da ono što je želeo da ostane tajna za gledaoce (šta se zapravo dešava sa decom?) ostaje tajna i za samog reditelja, i da ni on nije baš najsvesniji kako da koncipira svoju priču.
Očigledno je da je Shankland hteo da uzme jedan high concept koji je atraktivan ali suštinski banalan, a to je da se usled neke infekcije deca okrenu protiv roditelja, i da ga malo zamulja, tj. da deca ne postanu carpenterovski demoni bez ličnosti nego da naizmenično lude i ubijaju sačuvavši sposobnost da budu umiljata, a onda je na tom putu uveo još neke elemente (neuverljiva sposobnost dece da anticipiraju i izazivaju nesreće koje bi teško izazvali čak i neki zreliji i vešti ljudi) koji su ceo high concept doveli u domen potpune proizvoljnosti, pošto deca napadaju roditelje nezavisno čiji su, a kako kasnije vidimo i nezavisno od uzrasta.
Ako tome dodamo da bi onda vrlo lako i sami roditelji mogli napadati svoje roditelje, postavlja se pitanje zašto ni četrdesetogodišnjaci nisu poludeli. Okej, na ovoj zabavi nije bilo njihovih roditelja, okej, ali zašto četrdesetogodišnjaci nisu imali simptome infekcije i povraćanja?
U svakom slučaju, svaki ulazak u logiku ovog filma je izlišan.
Ono što je osnovno pitanja dalje jeste da li film uprkos svojoj nelogičnosti isporučuje kakvu-takvu zabavu. Hm, i na to pitanje je teško odgovoriti. THE CHILDREN nije neka naročita exploitation extravaganza argentovskog tipa iako ima par groovy scena, mada se dosta toga dešava i van kadra, ili u upadljivoj elipsi.
Ali, s druge strane, film je zaista kratak i meni nije bio dosadan. Ne mogu da kažem sad da sam na bilo kom nivou zadovoljan, ali opet s druge strane, lagao bih ako bih rekao da mi je bilo strašno teško da ga pogledam do kraja.
Ako tome dodamo da je Shankland zaista celu stvar vrlo dobro postavio, da su mi glumci, a i deca bili sasvim u redu, i da je u vizuelnom smislu film izuzetno artikulisan, onda THE CHILDREN ne mogu da odbacim kao totalni promašaj.
Kao potpuni buff za Cronenbergov BROOD naravno da mi THE CHILDREN stoji jako daleko od paradigme ove vrste filma, međutim ne mgu mu osporiti jedan krupan kvalitet. U svojim kvalitetima i nedostacima (prilično velikim nedostacima kad smo već kod toga) THE CHILDREN je barem krajnje konzistentan. Konzistentnost je meni nedostajala u recenctnim britanskim žanrovskim filmovima kao što su EDEN LAKE, THE COTTAGE ili DONKEY PUNCH. Iako je suštinski, THE CHILDREN istinski jedino bolji od THE COTTAGE (s kojim deli scenaristu), on ima tu vrlinu konzistentnosti koja u velikoj meri, barem što se mene tiče, degradira i EDEN LAKE i DONKEY PUNCH.
U tom smislu, nadam se da će nova britanska scena koja je po raznim filmovima pokazivala razne adute, ali što se mene tiče nije još pružila neko kompletno delo, najzad uspeti da snimi jedno koje će biti u potpunosti zaokruženo.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment