Pogledao sam TYSON Jamesa Tobacka.
Ovo je na nivou umešanih imena i koncepta delovalo kao interesantan spoj. O Tobacku sam već pisao, poznato je da je on Tysonov prijatelj i da je poznat kao neko ko je od najranijih dana bio impresioniran virilnim afroamerikancima koje je smatrao kontratežom učmalosti bele Amerike.
U TYSONu, dokumentarnom filmu koji je producirao sam Tyson, sa još par crnih celebritiyja kao što su recimo Nas i Carmelo Anthony, sam Gvozdeni Mike priča priču. I na tom nivou kao TYSON ON TYSON film je zanimljiv, zato što pored poznatih detalja o teškom odrastanju, učešću u bandama, boksu i sl. , Tyson jako voli da govori o ljubavi i seksu, a znamo da je zbog toga najviše stradao i završio u zatvoru što je verovatno osakatilo njegovu karijeru.
U tom smislu, TYSON deluje vrlo dragoceno jer je u njemu Mike čini se prilično iskren, a reklo bi se i zanimljiv čovek. Problem nastaje u tome što mi se čini da ni sam Mike nije do kraja ukapirao ko je, tako da ma koliko iskren zapravo ni on ne razume do kraja svoju poziciju.
Tyson je naime veliki bokserski šampion. Uvek će biti u senci Alija iz prostog razloga što on nikada zapravo nije istupio iz ograničenja koja mu je nametnuo establišment, nije svom sportu dao neki dublji socijalni ili politički smisao, međutim, upravo kao zver odgajena u kapitalizmu, on je najbolje reprezentovao ispranu surovost savremenog sporta. Njegovi ekscesi su apsolutno slika i prilika okolnosti koje okružuju savremeni sport a ekstremnost njegove sudbine pojačana je time što se bavi boksom koji je od nivoa organizacije i menadžmenta pa sve do samog karaktera sporta, u kome se profesionalni i amaterski znatno razlikuju, oduvek bio najveći magnet za ološ.
Iako su svi sportovi prepuni raznog ološa i ogromnog broja ljudi koji žive na grbači sportista, boks je sigurno najekstremniji primer toga, a u tim esktremnim okolnostima, Mike je poseban slučaj.
Nažalost, sam Mike nije sposoban da shvati tu kompleksnu poziciju, a ovaj film se ne odmiče od njegove vizure.
Isto tako, Toback se fokusira na Mikea i ne pokušava da činjenične išta više obogati njegove iskaze tako da ni sam timeline njegove životne priče nije do kraja jasan.
Uprkos tome što je Tyson jedna larger than life pojava, i njegovo svedočenje je dragoceno, ipak ova tema je sa ovim filmom ostala nezaokružena.
Prošle godine u Kanu, stalno su bila poređenja između TYSONa i Kustinog MARADONE. Mislim da je ocena kako je TYSON bolji od KUSTURICE bila pogrešna. Naime, Kusturičin film u suštini previše kontekstualizuje Maradonu i odlazi u drugu krajnost u odnosu na TYSONa, ali isto tako upravo kroz taj pokušaj da šire sagleda Maradonu zapravo ipak ozbiljnije prilazi problemu.
* * 1/2 / * * * *
Ovo je na nivou umešanih imena i koncepta delovalo kao interesantan spoj. O Tobacku sam već pisao, poznato je da je on Tysonov prijatelj i da je poznat kao neko ko je od najranijih dana bio impresioniran virilnim afroamerikancima koje je smatrao kontratežom učmalosti bele Amerike.
U TYSONu, dokumentarnom filmu koji je producirao sam Tyson, sa još par crnih celebritiyja kao što su recimo Nas i Carmelo Anthony, sam Gvozdeni Mike priča priču. I na tom nivou kao TYSON ON TYSON film je zanimljiv, zato što pored poznatih detalja o teškom odrastanju, učešću u bandama, boksu i sl. , Tyson jako voli da govori o ljubavi i seksu, a znamo da je zbog toga najviše stradao i završio u zatvoru što je verovatno osakatilo njegovu karijeru.
U tom smislu, TYSON deluje vrlo dragoceno jer je u njemu Mike čini se prilično iskren, a reklo bi se i zanimljiv čovek. Problem nastaje u tome što mi se čini da ni sam Mike nije do kraja ukapirao ko je, tako da ma koliko iskren zapravo ni on ne razume do kraja svoju poziciju.
Tyson je naime veliki bokserski šampion. Uvek će biti u senci Alija iz prostog razloga što on nikada zapravo nije istupio iz ograničenja koja mu je nametnuo establišment, nije svom sportu dao neki dublji socijalni ili politički smisao, međutim, upravo kao zver odgajena u kapitalizmu, on je najbolje reprezentovao ispranu surovost savremenog sporta. Njegovi ekscesi su apsolutno slika i prilika okolnosti koje okružuju savremeni sport a ekstremnost njegove sudbine pojačana je time što se bavi boksom koji je od nivoa organizacije i menadžmenta pa sve do samog karaktera sporta, u kome se profesionalni i amaterski znatno razlikuju, oduvek bio najveći magnet za ološ.
Iako su svi sportovi prepuni raznog ološa i ogromnog broja ljudi koji žive na grbači sportista, boks je sigurno najekstremniji primer toga, a u tim esktremnim okolnostima, Mike je poseban slučaj.
Nažalost, sam Mike nije sposoban da shvati tu kompleksnu poziciju, a ovaj film se ne odmiče od njegove vizure.
Isto tako, Toback se fokusira na Mikea i ne pokušava da činjenične išta više obogati njegove iskaze tako da ni sam timeline njegove životne priče nije do kraja jasan.
Uprkos tome što je Tyson jedna larger than life pojava, i njegovo svedočenje je dragoceno, ipak ova tema je sa ovim filmom ostala nezaokružena.
Prošle godine u Kanu, stalno su bila poređenja između TYSONa i Kustinog MARADONE. Mislim da je ocena kako je TYSON bolji od KUSTURICE bila pogrešna. Naime, Kusturičin film u suštini previše kontekstualizuje Maradonu i odlazi u drugu krajnost u odnosu na TYSONa, ali isto tako upravo kroz taj pokušaj da šire sagleda Maradonu zapravo ipak ozbiljnije prilazi problemu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment