Povremeno se pojave neki filmovi koji pripadaju žanru koji inače pratim, i sticajem okolnosti ih propustim. A onda kao za baksuz baš te naslove pogleda masa ljudi koji inače ne prate film i konstatntno su šokirani kako baš taj nisam gledao, kao da je taj film zapravo ključni reprezent žanra. WAITING... je jedan od takvih filmova. Više ni ne mogu tačno da se setim ko mi se sve kleo u taj film, ali sada bih voleo da lociram te ljude i da ih kaznim pošto ne pamtim kada sam gledao toliko slabu komediju sa tako jakim komičarskim star powerom, barem na papiru.
U ovom filmu dream team čine Ryan Reynolds (ne Meho, ne mešaj ga sa svojom miljenicom Ryaan Reynolds), Anna Faris, Luis Guzman i Justin Long. Međutim, Anna Faris ima ulogu koja po svojoj veličini i zahtevima je daleko ispod njenog renomea, Guzman ima gnusnu gross out ulogu bez ikakvog pokrića i humora, Justin Long ponavlja svoju generic neurotičnu personu u jednom osrednjem izdanju, i jedino Ryan Reynolds uspeva da konvertuje stoj star power u kakav-takav kvalitet.
WAITING... je high concept, high profile varijacija na CLERKSe, smeštena u restoran prepun frustriranih zaposlenih. Međutim, umesto minimalizma CLERKSa. WAITING... se iscrpljuje u pokušajima da bude ambiciozan, da ima što bizarnije likove, što gnusnije gross out fore, što raskošniju vizuelnost, i onda u tim mnogim pokušajima gubi i tu sitnu česticu humora koju ima.
Slagao bih ako bih rekao da u filmu ne postoje barem četiri laugh out loud monenta, i da delovi sa Reynoldsom nisu konzistentno šarmantni, međutim, isto tako ima puno neduhovitih, usiljenih, pa čak i pretencioznih deonica.
Ipak, ono što mislim da je zavelo ljude koji su mi preporučivali WAITING... jeste to što ovaj film iza svega još kao pokušava da bude i ozbiljan, da nešto zaista kaže o životu i svetu, da i time oplemeni svoju već krhku strukturu. Ta vrsta pretencioznosti pali kod srpskih gledalaca, koje je First Production već solidno kondicionirao uvozom brojnih Miramax naslova.
* * / * * * *
U ovom filmu dream team čine Ryan Reynolds (ne Meho, ne mešaj ga sa svojom miljenicom Ryaan Reynolds), Anna Faris, Luis Guzman i Justin Long. Međutim, Anna Faris ima ulogu koja po svojoj veličini i zahtevima je daleko ispod njenog renomea, Guzman ima gnusnu gross out ulogu bez ikakvog pokrića i humora, Justin Long ponavlja svoju generic neurotičnu personu u jednom osrednjem izdanju, i jedino Ryan Reynolds uspeva da konvertuje stoj star power u kakav-takav kvalitet.
WAITING... je high concept, high profile varijacija na CLERKSe, smeštena u restoran prepun frustriranih zaposlenih. Međutim, umesto minimalizma CLERKSa. WAITING... se iscrpljuje u pokušajima da bude ambiciozan, da ima što bizarnije likove, što gnusnije gross out fore, što raskošniju vizuelnost, i onda u tim mnogim pokušajima gubi i tu sitnu česticu humora koju ima.
Slagao bih ako bih rekao da u filmu ne postoje barem četiri laugh out loud monenta, i da delovi sa Reynoldsom nisu konzistentno šarmantni, međutim, isto tako ima puno neduhovitih, usiljenih, pa čak i pretencioznih deonica.
Ipak, ono što mislim da je zavelo ljude koji su mi preporučivali WAITING... jeste to što ovaj film iza svega još kao pokušava da bude i ozbiljan, da nešto zaista kaže o životu i svetu, da i time oplemeni svoju već krhku strukturu. Ta vrsta pretencioznosti pali kod srpskih gledalaca, koje je First Production već solidno kondicionirao uvozom brojnih Miramax naslova.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment