Retko kada se desi da pogledam film za koji sam siguran da će biti omiljeni film Meha Krljića i Johna Reynoldsa. Međutim, oko ovog filma sam naročito zadovoljan jer sam ga locirao i pomenuo na Mehovom corneru još dok je bio nedostupan, kad sam pročitao kritiku.
Reč je o filmu EX-DRUMMER Koena Mortiera, ekranizaciji romana Hermana Brusselmansa, koji bi se po meni mogao nazvati onim što je punk film u 21. veku. To nema veze sa samom činjenicom da govori o grupi ljudi koji cepaju HC. Stvar je u pristupu priči i filmu. Naime EX-DRUMMER se drži jedne dosta rudimentarne forme, i ne odustaje od sirovosti, a istovremeno ta sirovost nije diletantska, štaviše, u pojedinim deonicama Koen pokazuje da zna znanje, i to ne samo na nivou pukog pričanja priče koje je dosta džezersko, nije disciplinovano, ali upravo iz kontrr čini EX-DRUMMER jednim nekonvencionalno elegantnim filmom, nego čak i na nivou tehničke usavršenosti, pa čak i vizuelne atrakcije.
U pojedinim monmentima čak Koenovo poigravanje vizuelnim sredstvima deluje detinjasto, ali nikada nije banalno jer je potkrepljeno rediteljskom veštinom da se zahvat realizuje.
Drugi punk segment je udar na javni moral koji je odrađen u almodovarovskom ključu. Film donosi nepodnošljivu lakoću bizarnosti. Smešten je u svetu u kome se bizarni, gross događajii prikazuju u punom sjaju, a da pritom nisu osuđeni, nego se ispoljavaju spontano, proističu iz širih grotesknih okolnosti. Iako priču pratimo iz vizure piščevog alterega koji služi kao spona sa gledaocima, odnosno "normalnim svetom", taj junak je vrlo radoznao i relaksiran u smon istraživanju tog polusveta.
EX-DRUMMER bi se na neki način mogao smatrati pretečom PORNO BANDE. Govori o sličnom potonuću normalnog čoveka, umetnika, rediteljevog i gledaočevog alterega u prostor raznih transgresija. Donosi i sličnu energiju u pristupu. Ipak, Mladenov film je meni interesantniji jer je naprosto više oslonjen na trulež našeg društva, dok se EX-DRUMMER bavi ekscesom u društvu u kome realno postoji i druga priča, dočim se Mladen bavi jedinom pričom vrednom pričanja.
U to ime, očekujem Mehove i Johnove reakcije na ovo ostvarenje.
* * * / * * * *
Reč je o filmu EX-DRUMMER Koena Mortiera, ekranizaciji romana Hermana Brusselmansa, koji bi se po meni mogao nazvati onim što je punk film u 21. veku. To nema veze sa samom činjenicom da govori o grupi ljudi koji cepaju HC. Stvar je u pristupu priči i filmu. Naime EX-DRUMMER se drži jedne dosta rudimentarne forme, i ne odustaje od sirovosti, a istovremeno ta sirovost nije diletantska, štaviše, u pojedinim deonicama Koen pokazuje da zna znanje, i to ne samo na nivou pukog pričanja priče koje je dosta džezersko, nije disciplinovano, ali upravo iz kontrr čini EX-DRUMMER jednim nekonvencionalno elegantnim filmom, nego čak i na nivou tehničke usavršenosti, pa čak i vizuelne atrakcije.
U pojedinim monmentima čak Koenovo poigravanje vizuelnim sredstvima deluje detinjasto, ali nikada nije banalno jer je potkrepljeno rediteljskom veštinom da se zahvat realizuje.
Drugi punk segment je udar na javni moral koji je odrađen u almodovarovskom ključu. Film donosi nepodnošljivu lakoću bizarnosti. Smešten je u svetu u kome se bizarni, gross događajii prikazuju u punom sjaju, a da pritom nisu osuđeni, nego se ispoljavaju spontano, proističu iz širih grotesknih okolnosti. Iako priču pratimo iz vizure piščevog alterega koji služi kao spona sa gledaocima, odnosno "normalnim svetom", taj junak je vrlo radoznao i relaksiran u smon istraživanju tog polusveta.
EX-DRUMMER bi se na neki način mogao smatrati pretečom PORNO BANDE. Govori o sličnom potonuću normalnog čoveka, umetnika, rediteljevog i gledaočevog alterega u prostor raznih transgresija. Donosi i sličnu energiju u pristupu. Ipak, Mladenov film je meni interesantniji jer je naprosto više oslonjen na trulež našeg društva, dok se EX-DRUMMER bavi ekscesom u društvu u kome realno postoji i druga priča, dočim se Mladen bavi jedinom pričom vrednom pričanja.
U to ime, očekujem Mehove i Johnove reakcije na ovo ostvarenje.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment