Pogledao sam FINGERS Jamesa Tobacka.
Toback je nesumnjivo jedan od alfa-mužjaka američkog nezavisnog filma koji nije uspeo da se probije koliko Martin Scorsese i Oliver Stone sa kojim deli niz osobina. Razlozi za to pre svega leže u tome što Tobackovi filmove ne funkcionišu uvek na nivou celine, spajaju energičnost, senzualnost, političnost i pretencioznost često na dosta grub način, pa Toback praktično nije uspeo da crossoveruje. Međutim, kako god bilo, uspeo je da opstane do današnjeg dana, uprkos svemu i sebi samom, a o njegovom over-the-top karakteru najbolje govore da se među njegovim dragim prijateljima nalaze imena poput pokojnog Don Simpsona ili nestašnog Mike Tysona.
FINGERS je Tobackov klasik sa početka karijere, njegov calling card za dalje uspehe. Film govori o mladom pijanisti koga igra Harvey Keitel čiju karijeru ometa to što za oca mora da radi kao uterivač dugova, a suočen je i sa izvesnom seksualnom disfunkcijom.
Iako je postavka sa mladim pijanistom koji radi kao uterivač pretenciozna, i vuče na Novi Talas, a inače zapravo u filmu suštinski nikada naročito ne zaigraju ni jedna od te dve profesije, iza svega krije se zanimljiva studija karaktera koji je stilizovan ali u sebi zarobljava izvesnu količinu besa, kakva se retko viđala do tada na filmu. U stvari, bilo je besa, ali su Toback i Keitel uspeli da artikulišu svež pogled na to.
Ono po čemu se Tobackov film izdvaja od MEAN STREETSa svakako su mačizam i potpuno apartan pogled na seksualnost. U tom smislu, Jim Brown, moj inače omiljeni crni glumac iz te epohe, u FINGERSu je ostvario jedno od svojih najneobičnijih uloga, u potpunom art ključu.
DEČKO KOJI OBEĆAVA Miše Radivojevića jako podseća na FINGERS, i ne bi me čudilo da se malo Tobackovog duha prelilo kod Miše ili Nebojše pošto je FINGERS ranije snimljen.
Iako je zub vremena u mnogim segmentima nagrizao FINGERS, i dalje se može osetiti njegova energija i neurotičnost, i dalje je zanimljiv za gledanje, upečatljiv zbog Tobackove direktnosti, Keitelove glume i reinvencije Jim Browna.
* * 1/2 / * * * *
Toback je nesumnjivo jedan od alfa-mužjaka američkog nezavisnog filma koji nije uspeo da se probije koliko Martin Scorsese i Oliver Stone sa kojim deli niz osobina. Razlozi za to pre svega leže u tome što Tobackovi filmove ne funkcionišu uvek na nivou celine, spajaju energičnost, senzualnost, političnost i pretencioznost često na dosta grub način, pa Toback praktično nije uspeo da crossoveruje. Međutim, kako god bilo, uspeo je da opstane do današnjeg dana, uprkos svemu i sebi samom, a o njegovom over-the-top karakteru najbolje govore da se među njegovim dragim prijateljima nalaze imena poput pokojnog Don Simpsona ili nestašnog Mike Tysona.
FINGERS je Tobackov klasik sa početka karijere, njegov calling card za dalje uspehe. Film govori o mladom pijanisti koga igra Harvey Keitel čiju karijeru ometa to što za oca mora da radi kao uterivač dugova, a suočen je i sa izvesnom seksualnom disfunkcijom.
Iako je postavka sa mladim pijanistom koji radi kao uterivač pretenciozna, i vuče na Novi Talas, a inače zapravo u filmu suštinski nikada naročito ne zaigraju ni jedna od te dve profesije, iza svega krije se zanimljiva studija karaktera koji je stilizovan ali u sebi zarobljava izvesnu količinu besa, kakva se retko viđala do tada na filmu. U stvari, bilo je besa, ali su Toback i Keitel uspeli da artikulišu svež pogled na to.
Ono po čemu se Tobackov film izdvaja od MEAN STREETSa svakako su mačizam i potpuno apartan pogled na seksualnost. U tom smislu, Jim Brown, moj inače omiljeni crni glumac iz te epohe, u FINGERSu je ostvario jedno od svojih najneobičnijih uloga, u potpunom art ključu.
DEČKO KOJI OBEĆAVA Miše Radivojevića jako podseća na FINGERS, i ne bi me čudilo da se malo Tobackovog duha prelilo kod Miše ili Nebojše pošto je FINGERS ranije snimljen.
Iako je zub vremena u mnogim segmentima nagrizao FINGERS, i dalje se može osetiti njegova energija i neurotičnost, i dalje je zanimljiv za gledanje, upečatljiv zbog Tobackove direktnosti, Keitelove glume i reinvencije Jim Browna.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment