Pogledao sam 11:14 Greg Marcksa, film iz 2003. godine koji je realizovala ekipa vrlo ozbiljnih profija kao klasičan showcase crnohumorni neo nir. Tako se recimo pored Marcksa koji je na kraju skončao kao DTV reditelj, u ekipi pojavljuje Shane Hurblut, McGjev DP na TERMINATOR SALVATION i poznati britanski kompozitor Clint Mansell. Među producentima je pak Hilary Swank, a film je na kraju distribuirao New Line.
Ovo sve sugeriše da je reč o nekakvom ozbiljnom ostvarenju, međutim 11:14 je krajnje rutinska rašomonska crna komedija, koja svoj pretenciozni pokušaj da bude edgy zaista vrlo slabo obogaćuje nekim istinski kvalitetnim idejama, ta čak i sporadični interesantni i bizarni detalji bivaju utopljeni u masi krajnje mediokritetskih rešenja.
Stoga 11:14 funkcioniše isključino na nivou čak ne ni pojedinačnih scena, već više na nivou pojedinačnih situacija unutar scena. Što se tehničke realizacije tiče, ona je vrhunska i uopšte ne čudi da je Shane posle postao McGjev snimatelj.
Ipak, uprkos dobrim kritikama reditelj Marcks je izvukao deblji kraj što je moram priznati interesantno, ne zato što mislim da je to veliki gubitak za američku kinematografiju niti da on zaslužuje da radi nešto ambicioznije, nego prosto zbog toga što je ovaj film na nivou čiste mehanike i inscenacije vrlo solidan i pokazuje da bi on mogao da uradi i neki studio film. Isto tako, kritike u uglednim časopisima su podržavale ovaj film, pa je tim pre čudno da je skončao radeći DTv za Joel Silverovu kuću Zinc.
Ipak, očigldno da ova vrsta indie filma više nije dovoljna da se izgura showcase koji bi ubedio studio, što možda i nije tako loše.
* * / * * * *
Ovo sve sugeriše da je reč o nekakvom ozbiljnom ostvarenju, međutim 11:14 je krajnje rutinska rašomonska crna komedija, koja svoj pretenciozni pokušaj da bude edgy zaista vrlo slabo obogaćuje nekim istinski kvalitetnim idejama, ta čak i sporadični interesantni i bizarni detalji bivaju utopljeni u masi krajnje mediokritetskih rešenja.
Stoga 11:14 funkcioniše isključino na nivou čak ne ni pojedinačnih scena, već više na nivou pojedinačnih situacija unutar scena. Što se tehničke realizacije tiče, ona je vrhunska i uopšte ne čudi da je Shane posle postao McGjev snimatelj.
Ipak, uprkos dobrim kritikama reditelj Marcks je izvukao deblji kraj što je moram priznati interesantno, ne zato što mislim da je to veliki gubitak za američku kinematografiju niti da on zaslužuje da radi nešto ambicioznije, nego prosto zbog toga što je ovaj film na nivou čiste mehanike i inscenacije vrlo solidan i pokazuje da bi on mogao da uradi i neki studio film. Isto tako, kritike u uglednim časopisima su podržavale ovaj film, pa je tim pre čudno da je skončao radeći DTv za Joel Silverovu kuću Zinc.
Ipak, očigldno da ova vrsta indie filma više nije dovoljna da se izgura showcase koji bi ubedio studio, što možda i nije tako loše.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment