Pogledao sam ZOO Robinson Devora, courtesy of Ginger i moram reći da sam se razočarao.
Ova igrano-dokumentarna pretenciozna pseudo-rekonstruckija sudbina i stanja svesti koji će dovesti do smrti jedno zoofila i do kriminalizacije zoofilije u drđavi Washington, nažalost ne uspoeva da bude ništa više od filma eseja koji nema nikakvu umetničku ni dokumentarnu vrednost.
Devor je pokušao da nam predstavi zoofile kao nežne, krhke ljude koji su ubeđeni da voloe životinje do te mere da su spremni i da seksualno opšte sa njima, i to bi bio zanimljiv koncept kada snimljeni verbalni iskazi tih ljudi ne bi bili podvučeni ispod serije asepričnih pokretnih slika koje po svojoj strukturi podsećaju na neme rekonstrukcije iz boljih Discoveryjevih emisija a po fakturi deluju kao neki pretenciozan art, dakle izgledaju kao pretenciozan arty tretman jedne trivijalne forme kao što je dokuemntarna rekonstrukcija iz TV emisije.
Nažalost, na Discoveryju i sličnim kanalima ima mnogo boljih rekonstrukcija veće umetničke vrednosti tako da se za ZOO čak ne može reći ni da je u toj formi vrhunsko delo.
Ono što ZOO jeste bi se moglo defnisati kao jedno gusvansantovsko žestoko promašivanje teme, u kome uljuljkivanje i hipnotičkim prizorima i uživanje u delikatnosti detalja potpuno odvlači pažnju reditelja od bazične razložnosti.
Otud u ovom filmu ne razlikujemo čak ni kada koji sagovornik govori, i sve do same završnice u kojoj imamo upliv dokuemntarnog materijala ne znamo o čemu ovaj film uopšte govori. Konačno, čitav autorov pokušaj da sagleda slučaj iz vizure zoofila biva potpuno izvitoperene njegovim tretmanom njihovih reči pošto je film toliko distanciran i toliko su stvari oneobičene da kroz sam postupak vidimo da Devor želi da smesti njihove priče u neku vrstu patološkog konteksta. Nažalost, ni sama zoofilska priča nije naročit big deal. Seks sa životinjama je jedna od ustaljenih praksi, i Devor greši što primenjuje tako pretenciozan postupak na jednu temu koja vapi za racionalnim, ali nepretencioznim postupkom.
Uostalom, kako besmrtni Slobodan Stanković kaže, za zoofilski pornić je teže našao konja nego devojku.
* 1/2 / * * * *
Ova igrano-dokumentarna pretenciozna pseudo-rekonstruckija sudbina i stanja svesti koji će dovesti do smrti jedno zoofila i do kriminalizacije zoofilije u drđavi Washington, nažalost ne uspoeva da bude ništa više od filma eseja koji nema nikakvu umetničku ni dokumentarnu vrednost.
Devor je pokušao da nam predstavi zoofile kao nežne, krhke ljude koji su ubeđeni da voloe životinje do te mere da su spremni i da seksualno opšte sa njima, i to bi bio zanimljiv koncept kada snimljeni verbalni iskazi tih ljudi ne bi bili podvučeni ispod serije asepričnih pokretnih slika koje po svojoj strukturi podsećaju na neme rekonstrukcije iz boljih Discoveryjevih emisija a po fakturi deluju kao neki pretenciozan art, dakle izgledaju kao pretenciozan arty tretman jedne trivijalne forme kao što je dokuemntarna rekonstrukcija iz TV emisije.
Nažalost, na Discoveryju i sličnim kanalima ima mnogo boljih rekonstrukcija veće umetničke vrednosti tako da se za ZOO čak ne može reći ni da je u toj formi vrhunsko delo.
Ono što ZOO jeste bi se moglo defnisati kao jedno gusvansantovsko žestoko promašivanje teme, u kome uljuljkivanje i hipnotičkim prizorima i uživanje u delikatnosti detalja potpuno odvlači pažnju reditelja od bazične razložnosti.
Otud u ovom filmu ne razlikujemo čak ni kada koji sagovornik govori, i sve do same završnice u kojoj imamo upliv dokuemntarnog materijala ne znamo o čemu ovaj film uopšte govori. Konačno, čitav autorov pokušaj da sagleda slučaj iz vizure zoofila biva potpuno izvitoperene njegovim tretmanom njihovih reči pošto je film toliko distanciran i toliko su stvari oneobičene da kroz sam postupak vidimo da Devor želi da smesti njihove priče u neku vrstu patološkog konteksta. Nažalost, ni sama zoofilska priča nije naročit big deal. Seks sa životinjama je jedna od ustaljenih praksi, i Devor greši što primenjuje tako pretenciozan postupak na jednu temu koja vapi za racionalnim, ali nepretencioznim postupkom.
Uostalom, kako besmrtni Slobodan Stanković kaže, za zoofilski pornić je teže našao konja nego devojku.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment