U deliričnom stanju, pod temperaturom koja mi nikada ovako teško nije pala, pogledao sam film MADE IN YU Mika Lazića.
Ovaj film je dosta sličan filmovima Gorana Rebića, našeg gastosa u Austriji, koji u tamošnjoj produkciji snima filmove koji govore o Srbiji ili o austrijskom doživljaju Srbije, odnoso srpskom doživljaju Austrije.
Kao i svaki pravi gastosi, ni Rebić ni Lazić se suštinski nisu odselili iz Srbije, to jest otišli su na Zapad ali su mentalno ostali ovde. I MADE IN YU je tipičan primer takvog filma koji ne zna tačno da li Šveđanima priča o srpskoj tajni, bolnoj i neizrecivoj ili Srbima priča o tome kako je teško u Švedskoj.
Upravo zbog te neopredeljenosti, film gubi sav svoj mogući šarm koji je mogao proisticati iz niza verovatno autentičnih gastarbajterskih situacija iz života koje Lazić ubacuje u film.
Opredelivši se za mozaičnu strukturu LEPIH SELA, samo urađenu na beskrajno neveštiji način, Lazić pokušava da ispriča sudbinu jedne bosansko-srpske porodice koja se doselila u Švedsku.
Međutim, okvir koji drži priču, a to je situacija da pater familias hoće da se samoubije je jako loše postavljena, neuverljiva, previše plakatska, te glupost dodatno ukucava dramaturšku neveštinu.
Flešbekovi su kudikamo zanimljiviji, s tim što se u njima pojavljuje isti problem kao i datom okviru a to je očajna gluma naših vedeta loše glume među kojima su Boda Ninković, Nataša Ninković, Manda, itd.
Ono što je autentično zanimljivo na nivou scenarija su dijalozi u koje su ubačene broken Swedish reči što doprinosi autentičnosti likova.
U svakom slučaju, uprkos Mikovoj raspolućenosti između Švedske i Srbije, očigledno je kao negativne atribute pre svega preuzeo tradicionalne mane srpskog filma, čime je pokazao privrženost rodnoj grudi.
* 1/2 / * * * *
Ovaj film je dosta sličan filmovima Gorana Rebića, našeg gastosa u Austriji, koji u tamošnjoj produkciji snima filmove koji govore o Srbiji ili o austrijskom doživljaju Srbije, odnoso srpskom doživljaju Austrije.
Kao i svaki pravi gastosi, ni Rebić ni Lazić se suštinski nisu odselili iz Srbije, to jest otišli su na Zapad ali su mentalno ostali ovde. I MADE IN YU je tipičan primer takvog filma koji ne zna tačno da li Šveđanima priča o srpskoj tajni, bolnoj i neizrecivoj ili Srbima priča o tome kako je teško u Švedskoj.
Upravo zbog te neopredeljenosti, film gubi sav svoj mogući šarm koji je mogao proisticati iz niza verovatno autentičnih gastarbajterskih situacija iz života koje Lazić ubacuje u film.
Opredelivši se za mozaičnu strukturu LEPIH SELA, samo urađenu na beskrajno neveštiji način, Lazić pokušava da ispriča sudbinu jedne bosansko-srpske porodice koja se doselila u Švedsku.
Međutim, okvir koji drži priču, a to je situacija da pater familias hoće da se samoubije je jako loše postavljena, neuverljiva, previše plakatska, te glupost dodatno ukucava dramaturšku neveštinu.
Flešbekovi su kudikamo zanimljiviji, s tim što se u njima pojavljuje isti problem kao i datom okviru a to je očajna gluma naših vedeta loše glume među kojima su Boda Ninković, Nataša Ninković, Manda, itd.
Ono što je autentično zanimljivo na nivou scenarija su dijalozi u koje su ubačene broken Swedish reči što doprinosi autentičnosti likova.
U svakom slučaju, uprkos Mikovoj raspolućenosti između Švedske i Srbije, očigledno je kao negativne atribute pre svega preuzeo tradicionalne mane srpskog filma, čime je pokazao privrženost rodnoj grudi.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment