Pogledao sam RUN FAT BOY RUN Davida Schwimmera, courtesy of Ginger i obradovao sam se da ponovo pogledam Pegga.
Pegg je bio i ko-scenarista ovog filma sa Michael Ian Blackom, i očigledno je da se sa njim dobija full-time job ili da barem on ne želi da igra ukoliko nema priliku da scenario malo prilagodi sebi.
Schwimmer je Peggov saigrač još iz filma BIG NOTHING i mislim da su oni još tu uspeli da pronađu nekakav zajednički jezik. Isto tako, mislim da je Scwimmer vrlo mudro odlučio da se posveti režiji pošto, iako nije neki vrhunski reditelj, barem za sada, ipak ima mnogo veću perspektivu nego kao glumac koji posle FRIENDSa nije imao relevantnijih ostvarenja.
RUN FAT BOY RUN je kad je reč o režiji vrlo pristojan, nije u samom vrhu romcoma ali je u zlatnoj sredini nesumnjivo.
Kad je reč o scenariju, tu RUN FAT BOY RUN ima najveći problem pošto film ima nekoliko high concept ideja u sebi a nijedna nije previše plauzibilna. Naime, imamo junaka koji je pobegao sa venčanja i sada, pet godina kasnije želi da mu se napuštena nevesta vrati. I to kao koncept nije loše ali zahteva znatno bolju scenarističku razradu od kasnijeg high concept rešenja da će on da istrčći maraton KAKO POSTATI HEROJ-style, kako bi mu se ona vratila.
Iako ima izvesne simetrije u trčanju sa venčanja i trčanju na maratonu, čak i u okvirima romcoma ovakva postavka je prilično neuverljiva. Dakle, pored prilično mediokritetskog, sporadično solidnog pisanja unutar scena RUN FAT BOY RUN pati od starog romcom problema a to je da se u high conceptu izgubi emocija koju bi junaci trebalo da razviju i da se razvoj njihove romanse previše uslovljava.
Uprkos svemu ovome, i priličnoj neopredeljenosti u smislu settinga (film je pisan za Njujork pa je sa ulaskom britanskih producenata prebačen u London), Pegg uspeva da ga digne na jedan dosta visok nivo, iako suštinski ne uspeva da prikrije činjenicu da ovo ipak nije prvorazredni proizvod.
Ipak, samim tim što je Pegg unutar Working Title priče, nadam se da će ga oni uskoro importovati u neki svoj romcom najvišeg kvaliteta.
* * / * * * *
Pegg je bio i ko-scenarista ovog filma sa Michael Ian Blackom, i očigledno je da se sa njim dobija full-time job ili da barem on ne želi da igra ukoliko nema priliku da scenario malo prilagodi sebi.
Schwimmer je Peggov saigrač još iz filma BIG NOTHING i mislim da su oni još tu uspeli da pronađu nekakav zajednički jezik. Isto tako, mislim da je Scwimmer vrlo mudro odlučio da se posveti režiji pošto, iako nije neki vrhunski reditelj, barem za sada, ipak ima mnogo veću perspektivu nego kao glumac koji posle FRIENDSa nije imao relevantnijih ostvarenja.
RUN FAT BOY RUN je kad je reč o režiji vrlo pristojan, nije u samom vrhu romcoma ali je u zlatnoj sredini nesumnjivo.
Kad je reč o scenariju, tu RUN FAT BOY RUN ima najveći problem pošto film ima nekoliko high concept ideja u sebi a nijedna nije previše plauzibilna. Naime, imamo junaka koji je pobegao sa venčanja i sada, pet godina kasnije želi da mu se napuštena nevesta vrati. I to kao koncept nije loše ali zahteva znatno bolju scenarističku razradu od kasnijeg high concept rešenja da će on da istrčći maraton KAKO POSTATI HEROJ-style, kako bi mu se ona vratila.
Iako ima izvesne simetrije u trčanju sa venčanja i trčanju na maratonu, čak i u okvirima romcoma ovakva postavka je prilično neuverljiva. Dakle, pored prilično mediokritetskog, sporadično solidnog pisanja unutar scena RUN FAT BOY RUN pati od starog romcom problema a to je da se u high conceptu izgubi emocija koju bi junaci trebalo da razviju i da se razvoj njihove romanse previše uslovljava.
Uprkos svemu ovome, i priličnoj neopredeljenosti u smislu settinga (film je pisan za Njujork pa je sa ulaskom britanskih producenata prebačen u London), Pegg uspeva da ga digne na jedan dosta visok nivo, iako suštinski ne uspeva da prikrije činjenicu da ovo ipak nije prvorazredni proizvod.
Ipak, samim tim što je Pegg unutar Working Title priče, nadam se da će ga oni uskoro importovati u neki svoj romcom najvišeg kvaliteta.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment