Pogledao sam KEBAB CONNECTION Arno Saula, courtesy of Ginger.
Ovaj film je dobar putokaz kako će izgledati srpski komercijalni film ukoliko kod nas prevlada "fondacijska" filmska struja koju oličavaju Srdan, Stefan, Koljević i ta ekipa. Oni sada sebe smatraju velikim umetnicima, ali ma koliko da sa podsmehom doživljavaju "bioskopski film", sigurno je da će na neki način želeti da se izraze i u tom formatu koji pledira da bude komercijalniji na lokalnom nivou. Možda mu se ne bi posvetili u punom autorskom kapacitetu, ali sigurno ne bi propustili priliku da odrade nešto kao scenaristi ili producenti ili mentori u najširem smislu. U njihovom pokušaju da pretvore srpski film u neku vrstu istočnoevropskog getoiziranog filma, što nikada naš film nije bio, sigurno će pokušati da naprave i svoju vrstu repertoarskog filma, koji će pripuštati svojim odanim štićenicima.
KEBAB CONNECTION je deo sličnog projekta u Nemačkoj, na scenariju je potpisan njihov najpotentniji mladi autor (u festivalskom smislu) Fatih Akin i očigledno je ovo njegov koncept upliva u komercijalni film. Štaviše, on u ovom filmu ubacuje deo elemenata iz GEGEN DIE WAND i na nivou glumačke podele, i čini se da ovu formu doživljava kao neku vrstu tezge za svoje odane saradnike.
I onda možemo da vidimo jedan melanž lažnog multikulturalizma, lažne filmofilije i konačno lažne komedije kojoj je važnije da bude politički korektna nego da bude smešna. Nemci posle progona Jevreja pred Drugi svetski rat nikada nisu uspeli da oporave svoju filmsku komediju i retke su uspešne nemačke komedije. Međutim, čak i u neuspleom filmu se vidi da li proističe iz relativno autonomne autorske ili producentske vizije. Isto tako se mikromenadžment vidi čak i u uspešnom filmu. KEBAB CONNECTION nije uspešan film tako da se u njemu i vide šavovi, i još plus i smetaju.
I mi smo imali ovakvih projekata ranije, MUNJE prve padaju na pamet, ali ovako perfidne filmove još nismo, no nekako osećam da ćemo ih uskoro imati ukoliko se ne pojavi neki ubedljiv koncept autohtonog srpskog imperijalnog filma, čiji je OGNJENKA prvi korak. Međutim, OGNJENKA nije dovoljna.
S druge strane čini mi se da se ovakvi perfidni, politički korektni, sterilni bioskopski filmovi već pripremaju.
* 1/2 / * * * *
Ovaj film je dobar putokaz kako će izgledati srpski komercijalni film ukoliko kod nas prevlada "fondacijska" filmska struja koju oličavaju Srdan, Stefan, Koljević i ta ekipa. Oni sada sebe smatraju velikim umetnicima, ali ma koliko da sa podsmehom doživljavaju "bioskopski film", sigurno je da će na neki način želeti da se izraze i u tom formatu koji pledira da bude komercijalniji na lokalnom nivou. Možda mu se ne bi posvetili u punom autorskom kapacitetu, ali sigurno ne bi propustili priliku da odrade nešto kao scenaristi ili producenti ili mentori u najširem smislu. U njihovom pokušaju da pretvore srpski film u neku vrstu istočnoevropskog getoiziranog filma, što nikada naš film nije bio, sigurno će pokušati da naprave i svoju vrstu repertoarskog filma, koji će pripuštati svojim odanim štićenicima.
KEBAB CONNECTION je deo sličnog projekta u Nemačkoj, na scenariju je potpisan njihov najpotentniji mladi autor (u festivalskom smislu) Fatih Akin i očigledno je ovo njegov koncept upliva u komercijalni film. Štaviše, on u ovom filmu ubacuje deo elemenata iz GEGEN DIE WAND i na nivou glumačke podele, i čini se da ovu formu doživljava kao neku vrstu tezge za svoje odane saradnike.
I onda možemo da vidimo jedan melanž lažnog multikulturalizma, lažne filmofilije i konačno lažne komedije kojoj je važnije da bude politički korektna nego da bude smešna. Nemci posle progona Jevreja pred Drugi svetski rat nikada nisu uspeli da oporave svoju filmsku komediju i retke su uspešne nemačke komedije. Međutim, čak i u neuspleom filmu se vidi da li proističe iz relativno autonomne autorske ili producentske vizije. Isto tako se mikromenadžment vidi čak i u uspešnom filmu. KEBAB CONNECTION nije uspešan film tako da se u njemu i vide šavovi, i još plus i smetaju.
I mi smo imali ovakvih projekata ranije, MUNJE prve padaju na pamet, ali ovako perfidne filmove još nismo, no nekako osećam da ćemo ih uskoro imati ukoliko se ne pojavi neki ubedljiv koncept autohtonog srpskog imperijalnog filma, čiji je OGNJENKA prvi korak. Međutim, OGNJENKA nije dovoljna.
S druge strane čini mi se da se ovakvi perfidni, politički korektni, sterilni bioskopski filmovi već pripremaju.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment