Pre nekog vremena sam pogledao CALIFORNIA DREAMING Christiana Nemescua i još uvek nisam uspeo da se odlučim na koji način da priđem ovom filmu. Naravno, reč je u filmu koji jeste u sasvim pristojnom stanju dovršenosti i iz njega se vrlo jasno vidi koje su bile autorove ambicije. Međutim, to zaista ekstremno trajanje od 158 minuta čini da se zaista upitam da li smo gledali verziju koju bi Nemescu pustio javno.
Mislim da ekstremno trajanje filma gotovo sigurno ne bi bilo ovakvo u završnoj verziji pošto ova priča naprosto po svojoj ambiciji ne odgovara tim dimenzijama filma i nije za film duži od dva sata. Ekstremne dužine trajanja filmova su obično iznuđene i to u većini slučajeva zbog obimne priče ili teme filma koja nadilazi klasične formate repertoarskog filma.
CALIFORNIA DREAMING nije takva priča. Ovo je komunikativan,. pitaj film sa jednostavnom pričom za koji je idealna dužina između 100 i 120 minuta.
U ovom obliku ovaj film nema tu idealnu dužinu i deluje naporno, iako je vrlo očigledno da se iza sadašnje naporne forme krije dinamičan film.
Štaviše, vidljive su čitave sekcije koje je očigledno trebalo sažeti.
Odnos prema priči o rumunskim lokalnim moćnicima koji opstruiraju putovanje američke jedinice na granicu za SRJ tokom Bombardovanja, pre svega pokazuje jedan prilično ozbiljan moralni i intelektualni koncept koji je imao pokojni reditelj u odnosu na velike svetske sile, savremene ratove, istoriju, ideologiju i komšije.
Rumuni su veliki narod, respektabilne tradicije, i moglo bi se reći da taj narod ima određenu zrelost kada uspeva da iznedri ovakav film koji pokazuje izuzetno izgrađen i slojevirt odnos prema stvarnosti i vrlo ozbiljnim pitanjima koje nameće svakodnevica.
Daleko je od toga da je CALIFORNIA DREAMING film koji sad nudi neki naročit intelektualni užitak, ili neku posebnu političku poentu, međutim, siguran sam da mi recimo ne bi bili u stanju da napravimo ovakav film o Amerikancima koji prolaze kroz Srbiju da bi bombardovali Rumuniju, kao što ne bi imali film koji se na ovakav način pozicionira u odnosu na NATO, na primitivni i bestidni odnos nadmoćnih i siromašnih, itd.
Sve ono što CALIFORNIA DREAMING nudi usput kao common sense, nešto što doživljavamo sasvim normalno, naša kultura ne bi bila sposobna da artikuliše.
Uostalom, videli smo naš film, vrlo slične tematike PAD U RAJ u kome je rat tretiran kao nekakva privatna šala, jedna zajebancija, u kojoj sticajem okolnosti mogu da glume i stranci.
Dok je u srpskom filmu, rat prikazan kao imaginarni žanrovski događaj koji se nije desio u stvarnosti, kao neka vrsta tradiconalne filmske priče u jednoj kinematografiji ima više interpretacija, kao Godzilla, CALIFORNIA DREAMING mnogo više govori o tom događaju iako ga samo pasivno tretira.
I zato u stvari u Rumuniji, predvorju Srbije, Amerikanci ni ne shvataju da u Rumunima koje sreću zapravo dobijaju ukus Srbije, zemlje jadnih i siromašnih ljudi kojima nisu potrebne američke bombe da bi se ubijali, i čiji je lokalni kabadahija oko nekih stvari zapravo i u pravu.
Najveća tragedija je u tome što današnji Srbi verovatno ne bi zaustavili voz koji ide da pomogne bombardovanju nekog drugog, a Nemescuovi Rumuni ipak bi.
* * * / * * * *
Mislim da ekstremno trajanje filma gotovo sigurno ne bi bilo ovakvo u završnoj verziji pošto ova priča naprosto po svojoj ambiciji ne odgovara tim dimenzijama filma i nije za film duži od dva sata. Ekstremne dužine trajanja filmova su obično iznuđene i to u većini slučajeva zbog obimne priče ili teme filma koja nadilazi klasične formate repertoarskog filma.
CALIFORNIA DREAMING nije takva priča. Ovo je komunikativan,. pitaj film sa jednostavnom pričom za koji je idealna dužina između 100 i 120 minuta.
U ovom obliku ovaj film nema tu idealnu dužinu i deluje naporno, iako je vrlo očigledno da se iza sadašnje naporne forme krije dinamičan film.
Štaviše, vidljive su čitave sekcije koje je očigledno trebalo sažeti.
Odnos prema priči o rumunskim lokalnim moćnicima koji opstruiraju putovanje američke jedinice na granicu za SRJ tokom Bombardovanja, pre svega pokazuje jedan prilično ozbiljan moralni i intelektualni koncept koji je imao pokojni reditelj u odnosu na velike svetske sile, savremene ratove, istoriju, ideologiju i komšije.
Rumuni su veliki narod, respektabilne tradicije, i moglo bi se reći da taj narod ima određenu zrelost kada uspeva da iznedri ovakav film koji pokazuje izuzetno izgrađen i slojevirt odnos prema stvarnosti i vrlo ozbiljnim pitanjima koje nameće svakodnevica.
Daleko je od toga da je CALIFORNIA DREAMING film koji sad nudi neki naročit intelektualni užitak, ili neku posebnu političku poentu, međutim, siguran sam da mi recimo ne bi bili u stanju da napravimo ovakav film o Amerikancima koji prolaze kroz Srbiju da bi bombardovali Rumuniju, kao što ne bi imali film koji se na ovakav način pozicionira u odnosu na NATO, na primitivni i bestidni odnos nadmoćnih i siromašnih, itd.
Sve ono što CALIFORNIA DREAMING nudi usput kao common sense, nešto što doživljavamo sasvim normalno, naša kultura ne bi bila sposobna da artikuliše.
Uostalom, videli smo naš film, vrlo slične tematike PAD U RAJ u kome je rat tretiran kao nekakva privatna šala, jedna zajebancija, u kojoj sticajem okolnosti mogu da glume i stranci.
Dok je u srpskom filmu, rat prikazan kao imaginarni žanrovski događaj koji se nije desio u stvarnosti, kao neka vrsta tradiconalne filmske priče u jednoj kinematografiji ima više interpretacija, kao Godzilla, CALIFORNIA DREAMING mnogo više govori o tom događaju iako ga samo pasivno tretira.
I zato u stvari u Rumuniji, predvorju Srbije, Amerikanci ni ne shvataju da u Rumunima koje sreću zapravo dobijaju ukus Srbije, zemlje jadnih i siromašnih ljudi kojima nisu potrebne američke bombe da bi se ubijali, i čiji je lokalni kabadahija oko nekih stvari zapravo i u pravu.
Najveća tragedija je u tome što današnji Srbi verovatno ne bi zaustavili voz koji ide da pomogne bombardovanju nekog drugog, a Nemescuovi Rumuni ipak bi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment