Danas sam, kada se delirijum malo smirio, reprizirao LJUBAVNI ŽIVOT BUDIMIRA TRAJKOVIĆA Dejana Karaklajića,
Ovaj film spada u red coming of age filmova koje je pisao Milan Jelić, s tim što je ovde on samo saradnik na scenariju a prvopotpisani je Predrag Perišić. Međutim, u izvesnim segmentima se oseća Jelićev kink, koji nije uspela da uguši Perišićeva sterilnost.
U svakom slučaju, ovaj film je bio Perišićev callintg card i ovo je prvi film koji je osvojio nagradu za scenario na Festivalu filmskog scenariju u Vrnjačkoj Banji. Ako imamo u vidu da su te godine na festivalu učestvovali SPECIJALNO VAPITANJE i HAJKA, koji nisu dobili ništa, tj. nešto marginalno, mislim da to dovoljno govori o bizarnosti te odluke. Međutim, među filmskim radnicima postoji legenda da je Tito gledao ovaj film na Brionima i da je rekao da mu se dopada a onda je ta informacija počela da se širi i žiriji su pokušali da pokažu sličan ukus.
Kako god bilo, BUDIMIR je pre svega vrlo miscastovan film, pošto su dvoje glavnih mladih glumaca, esktremno antipatični, devojka (koju igra Marina Nemet, kasnije je postala glumica) je jako loše dubbovana, i teško je pratiti melodramu u kojoj su dvoje glavnih junaka prilično neuspeli.
Zatim, postoji još niz nelogičnosti u odnosima između likova i motivacijama koje proističu iz stilske neopredeljenosti da li je reč o populističkoj ili lirskoj komediji, ili pak možda o drami.
Te stilske dileme sa jasno javljaju i u glumi pa tako isti likovi imaju manire u rasponu od slapsticka do francuskog Novog talasa.
Karaklajićeva egzekucija je dakle vrlo nesigurna, iako je film karakterističan po dosta lucidno odabranim lokacijama.
BUDIMIR TRAJKOVIĆ je ušao u istoriju krajnje nezasluženo, maltene na bazi anegdote, iako spada međui slabije u vrlo potentnoj liniji coming of age filmova.
* * / * * * *
Ovaj film spada u red coming of age filmova koje je pisao Milan Jelić, s tim što je ovde on samo saradnik na scenariju a prvopotpisani je Predrag Perišić. Međutim, u izvesnim segmentima se oseća Jelićev kink, koji nije uspela da uguši Perišićeva sterilnost.
U svakom slučaju, ovaj film je bio Perišićev callintg card i ovo je prvi film koji je osvojio nagradu za scenario na Festivalu filmskog scenariju u Vrnjačkoj Banji. Ako imamo u vidu da su te godine na festivalu učestvovali SPECIJALNO VAPITANJE i HAJKA, koji nisu dobili ništa, tj. nešto marginalno, mislim da to dovoljno govori o bizarnosti te odluke. Međutim, među filmskim radnicima postoji legenda da je Tito gledao ovaj film na Brionima i da je rekao da mu se dopada a onda je ta informacija počela da se širi i žiriji su pokušali da pokažu sličan ukus.
Kako god bilo, BUDIMIR je pre svega vrlo miscastovan film, pošto su dvoje glavnih mladih glumaca, esktremno antipatični, devojka (koju igra Marina Nemet, kasnije je postala glumica) je jako loše dubbovana, i teško je pratiti melodramu u kojoj su dvoje glavnih junaka prilično neuspeli.
Zatim, postoji još niz nelogičnosti u odnosima između likova i motivacijama koje proističu iz stilske neopredeljenosti da li je reč o populističkoj ili lirskoj komediji, ili pak možda o drami.
Te stilske dileme sa jasno javljaju i u glumi pa tako isti likovi imaju manire u rasponu od slapsticka do francuskog Novog talasa.
Karaklajićeva egzekucija je dakle vrlo nesigurna, iako je film karakterističan po dosta lucidno odabranim lokacijama.
BUDIMIR TRAJKOVIĆ je ušao u istoriju krajnje nezasluženo, maltene na bazi anegdote, iako spada međui slabije u vrlo potentnoj liniji coming of age filmova.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment