Sinoć smo se na redovnoj projekciji prisetili SLATKA OD SNOVA Vladimira Živkovića, courtesy of Žika.
Ovaj film je infamozan star vehicle Dragane Mirković koji je trebalo da bude njena varaijanta HAJDE DA SE VOLIMO, ali ga je omeo niz faktora među kojima su smrt producenta Rake Đokića, sankcije, rat, slom bioskopa.
Međutim, ovaj film je zaista zaslužio ozbiljnu rehabilitaciju pošto je reč o raritetnom skupu dobrih namera koje su nažalost uglavnom sve neispunjene i prokockane.
Pre svega, film ima televizijski look, nemalo zahvaljujući DPu Fatmiru Nušiju koji je poznat kao vrhunski TV snimatelj i saigrać Stanka Crnobrnje, koji se ipak nije nikada dokazao na filmu. Fotografija je elektronska, sa dosta apsurdnih najjednostavnijih televizijskih efekata u smislu bojenja slike i ambijenta, i više podseća na neki arhaični televizijski show nego na film. I upravo bi kao vrhunski televizijski show SLATKO OD SNOVA najbolje funkcionisalo, i imalo svoje mesto u DVD kolekcijama.
U tom smislu zaista je šteta što je ovaj projekat, sasvim urađen na televizijskom nivou uopšte došao u poziciju da se tretira kao film, i da se poredi sa kinematografskim ostvarenjima.
Pored fotografije, veliki tehnički problem filma je tretman ambijenata koji su konceptualno vrlo dobro izabrani, naročito Muzej vazduhoplovstva koji izgleda retrofutuiristički i imajući u vidu stare mladzne avione sa petokrakama koji stoje u njemu te neke stare helikoptere neuobičajenog dizajna, pomalo deluje kao skica nekog allanmooreovskog tretmana SFRJ i stvaranja neke vrste alternativne istorije.
Međutim, pored abismalnog kvaliteta slike, i prilično slabog kadriranja, film ima ogroman problem lošeg rada sa statistima kojih naprosto nema ili su slabo iskorišćeni tako da junaci egzistiraju u sablasno praznim ambijentima koji više pripadaju nekom filmu po Stanislavu Lemu nego veselom mjuziklu.
Rediteljski koncept, ukoliko se o nečemu takvom u ovom filmu uopšte može govoriti se više vrti oko pokušaja da se film pretvori u seriju spotova Dragane Mirković i tu napredovanje priče dosta gubi na razložnosti. Očigledno je da reditelju Vladimiru Živkoviću pričanja priče nije bilo primarna preokupacija, čemu su verovatno doprineli i potresi u produkciji koji su usledili posle smrti Rake Đokića.
Kad je o Raki reč, SLATKO OD SNOVA je vrlo lucidno producentski postavljen projekat. Naime, on je za scenariste odabrao tada dvojicu hip scenarista, Aleksandra Barišića koji je radio srednju priču u KAKO JE PROPAO ROKENROL i CRNI BOMBARDER i Srđana Dragojevića koji je tada bio senzacija posle MI NISMO ANĐELI.
I ispod naslaga Živkovićevog neznanja i Nušijeve fotografije, vidi se zanimljivo postavljen scenario.
Film je postavljen kao priča u uspehu mlade radnice u fast food restoranu smeštenom u bajkovitoj Srbiji koja pokušava da uspe u svetu dance popa, u kome dominira velika izdavačka kuća, koju vodi veliki neumoljivi mogul. Ona biva primećena od strane njegovog skauta dok se njena drugarica smuva sa tada najaktelnijom, ali već dekadentnom zvezdom. Njih dve postaju rivalke, mogul pokušava da preuzme pevačicu od skauta koji se u međuvremenu zaljubio u nju, i da joj potpuno promeni imidž ali pošto ona shvata da takav imidže ne bi bio njen auztentični izraz napušta šou biznis. Ipak, želja za pevanjem je jača i ona uz pomoć duha Elvisa Presleya ulazi u um mogula i nalazi u njemu dobrotu, koji potom budi na javi i sve se završava happy endom.
Priča filma koja je prilično nerazumljiva zapravo ima u sebi elemente koji su hteli da realizuju ovaj kratki sinopsis koji sam gore naveo i u kome ima sasvim dovoljno kvaliteta da SLATKO OD SNOVA bude zanimljiv, čak i intrihgantnan omladinski film. Međutim, neukost u realizaciji je samo fragmente ove priče dovela na ekran i njen efekat je izgubljen.
Neki od najpipavijih glumačkih segmenata poput duha Elvisa Presleya su naravno najgore glumljeni, recimo njega igra Manda, što je dodatno devalviralo ovu mitsku matricu koja će kasnije nešto uspešnije, ali na isti način i sa istom funkcijom biti korišćena u ČARLSTONU ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića sa likom Baba Boginje.
Ono što je takođe zanimljivo to je muzički koncept filma. Naime, SLATKO OD SNOVA ne afirmiše Draganin kanonski izraz već se bavi promovisanjem njene, sada je jasno, neostvarene dance pop karijere na engleskom jeziku. Rambo Amadeus pak u filmu izvodi svoje numere koje su apsolutno u njegovom maniru bez ikakvih ustupaka. Reimagining Draganiniog lika u filmu izvodi HOROR REDITELJ koga igra Zoran Cvijanović i on je vodi u neke new wave vode bowievskog high concepta, mislim da je i te pesme pisao Rambo, tako da u filmu praktično ima najviše muzike Ramba Amadeusa, nešto generičkog euro beata i nimalo narodnjaka. U tom smislu, SLATKO OD SNOVA zaista nema veze sa afirmacijom turbo folka, izuzev minulog rada svoje glavne zvezde.
Čini se da je ovakav muzički kontekst filma možda i doprineo njegovom neuspehu pošto je bio presofisticiran za Draganine fanove.
Isto tako, iako zaplet nije realizovan na adekvatan način i priča nije ispričana, neke od koncepcija koje su scenaristi uveli u film daleko prevazilaze koncepciju i kvalitet scenarija za uobičajene pevačke vehicle filmove.
U svakom slučaju, iako SLATKO OD SNOVA nije film o koji je iko ogrešio dušu, reč je o bitnom detalju iz istorije naše pop kulture u kome se može naći štošta zanimljivo.
* * / * * * *
Ovaj film je infamozan star vehicle Dragane Mirković koji je trebalo da bude njena varaijanta HAJDE DA SE VOLIMO, ali ga je omeo niz faktora među kojima su smrt producenta Rake Đokića, sankcije, rat, slom bioskopa.
Međutim, ovaj film je zaista zaslužio ozbiljnu rehabilitaciju pošto je reč o raritetnom skupu dobrih namera koje su nažalost uglavnom sve neispunjene i prokockane.
Pre svega, film ima televizijski look, nemalo zahvaljujući DPu Fatmiru Nušiju koji je poznat kao vrhunski TV snimatelj i saigrać Stanka Crnobrnje, koji se ipak nije nikada dokazao na filmu. Fotografija je elektronska, sa dosta apsurdnih najjednostavnijih televizijskih efekata u smislu bojenja slike i ambijenta, i više podseća na neki arhaični televizijski show nego na film. I upravo bi kao vrhunski televizijski show SLATKO OD SNOVA najbolje funkcionisalo, i imalo svoje mesto u DVD kolekcijama.
U tom smislu zaista je šteta što je ovaj projekat, sasvim urađen na televizijskom nivou uopšte došao u poziciju da se tretira kao film, i da se poredi sa kinematografskim ostvarenjima.
Pored fotografije, veliki tehnički problem filma je tretman ambijenata koji su konceptualno vrlo dobro izabrani, naročito Muzej vazduhoplovstva koji izgleda retrofutuiristički i imajući u vidu stare mladzne avione sa petokrakama koji stoje u njemu te neke stare helikoptere neuobičajenog dizajna, pomalo deluje kao skica nekog allanmooreovskog tretmana SFRJ i stvaranja neke vrste alternativne istorije.
Međutim, pored abismalnog kvaliteta slike, i prilično slabog kadriranja, film ima ogroman problem lošeg rada sa statistima kojih naprosto nema ili su slabo iskorišćeni tako da junaci egzistiraju u sablasno praznim ambijentima koji više pripadaju nekom filmu po Stanislavu Lemu nego veselom mjuziklu.
Rediteljski koncept, ukoliko se o nečemu takvom u ovom filmu uopšte može govoriti se više vrti oko pokušaja da se film pretvori u seriju spotova Dragane Mirković i tu napredovanje priče dosta gubi na razložnosti. Očigledno je da reditelju Vladimiru Živkoviću pričanja priče nije bilo primarna preokupacija, čemu su verovatno doprineli i potresi u produkciji koji su usledili posle smrti Rake Đokića.
Kad je o Raki reč, SLATKO OD SNOVA je vrlo lucidno producentski postavljen projekat. Naime, on je za scenariste odabrao tada dvojicu hip scenarista, Aleksandra Barišića koji je radio srednju priču u KAKO JE PROPAO ROKENROL i CRNI BOMBARDER i Srđana Dragojevića koji je tada bio senzacija posle MI NISMO ANĐELI.
I ispod naslaga Živkovićevog neznanja i Nušijeve fotografije, vidi se zanimljivo postavljen scenario.
Film je postavljen kao priča u uspehu mlade radnice u fast food restoranu smeštenom u bajkovitoj Srbiji koja pokušava da uspe u svetu dance popa, u kome dominira velika izdavačka kuća, koju vodi veliki neumoljivi mogul. Ona biva primećena od strane njegovog skauta dok se njena drugarica smuva sa tada najaktelnijom, ali već dekadentnom zvezdom. Njih dve postaju rivalke, mogul pokušava da preuzme pevačicu od skauta koji se u međuvremenu zaljubio u nju, i da joj potpuno promeni imidž ali pošto ona shvata da takav imidže ne bi bio njen auztentični izraz napušta šou biznis. Ipak, želja za pevanjem je jača i ona uz pomoć duha Elvisa Presleya ulazi u um mogula i nalazi u njemu dobrotu, koji potom budi na javi i sve se završava happy endom.
Priča filma koja je prilično nerazumljiva zapravo ima u sebi elemente koji su hteli da realizuju ovaj kratki sinopsis koji sam gore naveo i u kome ima sasvim dovoljno kvaliteta da SLATKO OD SNOVA bude zanimljiv, čak i intrihgantnan omladinski film. Međutim, neukost u realizaciji je samo fragmente ove priče dovela na ekran i njen efekat je izgubljen.
Neki od najpipavijih glumačkih segmenata poput duha Elvisa Presleya su naravno najgore glumljeni, recimo njega igra Manda, što je dodatno devalviralo ovu mitsku matricu koja će kasnije nešto uspešnije, ali na isti način i sa istom funkcijom biti korišćena u ČARLSTONU ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića sa likom Baba Boginje.
Ono što je takođe zanimljivo to je muzički koncept filma. Naime, SLATKO OD SNOVA ne afirmiše Draganin kanonski izraz već se bavi promovisanjem njene, sada je jasno, neostvarene dance pop karijere na engleskom jeziku. Rambo Amadeus pak u filmu izvodi svoje numere koje su apsolutno u njegovom maniru bez ikakvih ustupaka. Reimagining Draganiniog lika u filmu izvodi HOROR REDITELJ koga igra Zoran Cvijanović i on je vodi u neke new wave vode bowievskog high concepta, mislim da je i te pesme pisao Rambo, tako da u filmu praktično ima najviše muzike Ramba Amadeusa, nešto generičkog euro beata i nimalo narodnjaka. U tom smislu, SLATKO OD SNOVA zaista nema veze sa afirmacijom turbo folka, izuzev minulog rada svoje glavne zvezde.
Čini se da je ovakav muzički kontekst filma možda i doprineo njegovom neuspehu pošto je bio presofisticiran za Draganine fanove.
Isto tako, iako zaplet nije realizovan na adekvatan način i priča nije ispričana, neke od koncepcija koje su scenaristi uveli u film daleko prevazilaze koncepciju i kvalitet scenarija za uobičajene pevačke vehicle filmove.
U svakom slučaju, iako SLATKO OD SNOVA nije film o koji je iko ogrešio dušu, reč je o bitnom detalju iz istorije naše pop kulture u kome se može naći štošta zanimljivo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment