Pogledao sam LARS AND THE REAL GIRL Craig Gillespiea, courtesy of Ginger.
Ovaj isti reditelj je zločinački potcenjeni MR WOODCOCK o kome sam pisao nešto ranije, i taj film se smatra jednim od katastrofalnih promašaja studija new Line i Craig je zbog njega stavljn na studb srama dočim se LARS AND THE REAL GIRL lsavi kao pun pogodak posle lepe sudbine na Sundanceu i odličnih kritika. Čini mi se da se ove godine Craigu desila nepravda ali da je na kraju ipak imao happyend pošto je ipak reč o reditelju na koga treba obratiti pažnju.
LARS je primer kako ne treba praviti film. Ali je istovremeno to primer kako ne treba praviti film baziran na pretpostavkama kako bi se možda mogao napraviti zanimljiv film, što ovaj promašaj donekle ublažava.
Koju je to premisu Craig dobro namirisao. Naime, često kada gledamo filmove sa previše dramatičnim ili pak artificijelno iskonstruisanim sukobima, imamo na umu da bi se sve te nesuglasice i sukobi mogli rešiti kada bi ljudi seli i razumno razgovarali sa dosta tolerancije. LARS je upravo film o jednoj takvoj zajednici u kojoj su svi ljudi inteligentni, tolerantni i strpljivi. I to je zanimljiv koncept ali u konkretnom slučaju pokazuje kako u prikazivanju takvih okolnosti nema drame pa shodno nema ni konvencionalnog narativnog filma kojim Gillespie, when all is said and done, ipak namerava da se bavi.
To upadljivo odsustvo drame proisteklo iz vrlo uverljive koncepcije da su ljudi razumni i da mogu da se dogovore nikako ne pomaže bizarnoj premisi u kojoj upadljivo asocijalni Lars kupuje lutku, pred celim svetom je proglašava za svoju devojku i ponaša se prema njoj kao da je živa.
Ova priča je vrlo lako mogla otići u grossout, i eventualno bi izrasla u nekakv high concept grossout film. Međutim, Gillespie je pošao drugim putem, retirao ju je kao jednu atipičnu dramu, ali na kraju tog puta gledaocu zapravo nije dao neki dublji pogled u dušu svojih junaka ili stanje sveta, a to je nameravao.
Stoga LARS ostaje kao jedan zanimljiv ali zapravo prazan i ravan promašaj, koji je na nivou tehnike vrhunski izdanak Sundancea, ali nema puno razloga da iskoračuje van tog geta.
* * / * * * *
Ovaj isti reditelj je zločinački potcenjeni MR WOODCOCK o kome sam pisao nešto ranije, i taj film se smatra jednim od katastrofalnih promašaja studija new Line i Craig je zbog njega stavljn na studb srama dočim se LARS AND THE REAL GIRL lsavi kao pun pogodak posle lepe sudbine na Sundanceu i odličnih kritika. Čini mi se da se ove godine Craigu desila nepravda ali da je na kraju ipak imao happyend pošto je ipak reč o reditelju na koga treba obratiti pažnju.
LARS je primer kako ne treba praviti film. Ali je istovremeno to primer kako ne treba praviti film baziran na pretpostavkama kako bi se možda mogao napraviti zanimljiv film, što ovaj promašaj donekle ublažava.
Koju je to premisu Craig dobro namirisao. Naime, često kada gledamo filmove sa previše dramatičnim ili pak artificijelno iskonstruisanim sukobima, imamo na umu da bi se sve te nesuglasice i sukobi mogli rešiti kada bi ljudi seli i razumno razgovarali sa dosta tolerancije. LARS je upravo film o jednoj takvoj zajednici u kojoj su svi ljudi inteligentni, tolerantni i strpljivi. I to je zanimljiv koncept ali u konkretnom slučaju pokazuje kako u prikazivanju takvih okolnosti nema drame pa shodno nema ni konvencionalnog narativnog filma kojim Gillespie, when all is said and done, ipak namerava da se bavi.
To upadljivo odsustvo drame proisteklo iz vrlo uverljive koncepcije da su ljudi razumni i da mogu da se dogovore nikako ne pomaže bizarnoj premisi u kojoj upadljivo asocijalni Lars kupuje lutku, pred celim svetom je proglašava za svoju devojku i ponaša se prema njoj kao da je živa.
Ova priča je vrlo lako mogla otići u grossout, i eventualno bi izrasla u nekakv high concept grossout film. Međutim, Gillespie je pošao drugim putem, retirao ju je kao jednu atipičnu dramu, ali na kraju tog puta gledaocu zapravo nije dao neki dublji pogled u dušu svojih junaka ili stanje sveta, a to je nameravao.
Stoga LARS ostaje kao jedan zanimljiv ali zapravo prazan i ravan promašaj, koji je na nivou tehnike vrhunski izdanak Sundancea, ali nema puno razloga da iskoračuje van tog geta.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment