Pogledao sam BOOT CAMP Christiana Duguaya, courtesy of Ginger.
Iako spadam među verovatno najređi soj ljui koji cene Duguaya kao reditelja i dočekuju njegove filmove sa punom pažnjom, izuzev možda kanadskij i američkih televizijskih producenata, više nisam siguran koji bi bili eventualni parametri njegovog uspeha.
Naime, BOOT CAMP je film koji po svemu sudeći neće biti theatrical, a nema ni žanrovsku jednostavnost svojstvenu DTVu i čini mi se da će najbolju sudbinu imati na malom ekranu. Ova kontemplacija nema puno veze sa kvalitetom samog filma, koji je vrhunski, već naprosto sa mojim razmišljanjem kojim bi putem Duguay mogao doapeti do pozicije da potpisuje dela neke šire relevantnosti.
I BOOT CAMP pokazuje da Duguay ima vrhunski kvalitet i da donosi neodloljivu energiju, high production value i gloss svakom materijalu.
BOOT CAMP je ekspoze o Tough Love boot kampovima koji postoje još od sedamdesetih i kroz koje su prošle stotine hiljada mladih ljudi a nekih 40 je u njima ostavilo kosti.
Naravno, odmah na um padaju naslovi LORD OF FLIES, BATTLE ROYALE i BEACH, međutim, Duguay za razliku od njih svoju priču smešta u jednu sivu zonu. Niti su zatočena deca sasvim nevina, niti je čovek koji vodi kamp sasvim zao. Naravno da kako film odmiče, totalitarni eksces vođe kampa počinje da opravdava decu. No ipak, nu u jednom trenutku vaspioštač be prestaje da iskreno veruje da radi pravu stvar.
U tom smislu, iako se bavi već eksploatisanom temom i jednim velikim opštim mestom, BOOT CAMP se ne zadržava previše na opštim mestima i ponaša se kao da zna da smo sve to već gledali.
Ko voli Milu Kunis, obradovaće se da ona u ovom filmu pokazuje grudi. Ko prati Peter Stormarea primetiće da njegov lik ponavlja zaposlenje iz HAPPY CAMPERSa. Ko analizira Duguaya, konstatovaće da režira k'o mladić, poletno, ambiciozno, dosta slično Peter Bergu u FRIDAY NIGHT LIGHTS, sa odličnim akcentima, uglovima kamere kojima nadoknađuje sterilnost ambijenata i uopšte uz upotrebu svih trikova koje jedan B-reditelj danas može da koristi kako bi unapredio neki materijal.
Otud se nadam da će Duguay uskoro imati priliku da se potpiše na nečemu što će prrivući veću pažnju.
* * ½ / * * * *
Iako spadam među verovatno najređi soj ljui koji cene Duguaya kao reditelja i dočekuju njegove filmove sa punom pažnjom, izuzev možda kanadskij i američkih televizijskih producenata, više nisam siguran koji bi bili eventualni parametri njegovog uspeha.
Naime, BOOT CAMP je film koji po svemu sudeći neće biti theatrical, a nema ni žanrovsku jednostavnost svojstvenu DTVu i čini mi se da će najbolju sudbinu imati na malom ekranu. Ova kontemplacija nema puno veze sa kvalitetom samog filma, koji je vrhunski, već naprosto sa mojim razmišljanjem kojim bi putem Duguay mogao doapeti do pozicije da potpisuje dela neke šire relevantnosti.
I BOOT CAMP pokazuje da Duguay ima vrhunski kvalitet i da donosi neodloljivu energiju, high production value i gloss svakom materijalu.
BOOT CAMP je ekspoze o Tough Love boot kampovima koji postoje još od sedamdesetih i kroz koje su prošle stotine hiljada mladih ljudi a nekih 40 je u njima ostavilo kosti.
Naravno, odmah na um padaju naslovi LORD OF FLIES, BATTLE ROYALE i BEACH, međutim, Duguay za razliku od njih svoju priču smešta u jednu sivu zonu. Niti su zatočena deca sasvim nevina, niti je čovek koji vodi kamp sasvim zao. Naravno da kako film odmiče, totalitarni eksces vođe kampa počinje da opravdava decu. No ipak, nu u jednom trenutku vaspioštač be prestaje da iskreno veruje da radi pravu stvar.
U tom smislu, iako se bavi već eksploatisanom temom i jednim velikim opštim mestom, BOOT CAMP se ne zadržava previše na opštim mestima i ponaša se kao da zna da smo sve to već gledali.
Ko voli Milu Kunis, obradovaće se da ona u ovom filmu pokazuje grudi. Ko prati Peter Stormarea primetiće da njegov lik ponavlja zaposlenje iz HAPPY CAMPERSa. Ko analizira Duguaya, konstatovaće da režira k'o mladić, poletno, ambiciozno, dosta slično Peter Bergu u FRIDAY NIGHT LIGHTS, sa odličnim akcentima, uglovima kamere kojima nadoknađuje sterilnost ambijenata i uopšte uz upotrebu svih trikova koje jedan B-reditelj danas može da koristi kako bi unapredio neki materijal.
Otud se nadam da će Duguay uskoro imati priliku da se potpiše na nečemu što će prrivući veću pažnju.
* * ½ / * * * *
No comments:
Post a Comment