Kunac i ja smo u krnjem sastavu večeras pogledali film HALO TAXI Vlaste Radovanovića.
Reč je o jednom od campies jugoslovenskih krimića, koji je u pojedinim segmentima nedopustiv a u pojedinim je intrigantan.
Jedan od zanimljivih apskeata ovog filma jeste njegova narkofobna priroda. Jugoslovenski film iz vremena titoizma je bio izrazito narkofoban. U tim filmovima je droga bila prikazivana kao najkraći put do moralnog i ljudskog srozavanja. Sve od trave do heroina, opijuma i morfina je prikazivano kao strašna pretnja i neraskidivi deo kriminalne scene. U međuvremenu su se stvari promenile i danas imamo autore poput Dragojevića (mislim na Srđana ne na Žarka) ili Raše Andrića u čijim filmovima uživanje opijata predstavlja simpatičnu radnju.
U ovom filmu ženu jednog taksiste, inače bivšeg boksera koji ne voli miliciju, zli krimosi navlače na drogu a zatim planiraju da je ofarbaju u plavo i pimpuju Arapima pošto su prethodnoe njeno telo oni sami izgustirali uzimajući ga u zamenu za opijate.
Sama banda je strukturirana tako da su krimosi osobe sa pozadinom na Zapadu, što ima logike pošto je Tito izvozio svoje krimose i naši krimosi iz tog vremena su prevashodno operisali po Evropi. U ovom filmu za razliku od drugih krimića gde se kriminalci krilu po nkim slumovima, ovi se kreću slobodno, imaju svoj kafić u kom se okupljaju i što je najvažnije, policija zna za njih.
Među taksistima pak vladaju neka nepisana ulična pravila. Kodeksi solidarnosti, vatrenog krštenja prilikom uvođenja u grupu. Gorica Popović igra ženu-taksistu koju grupa prvo ne prihvati da bi se kasnije ona ispostavila kao heroj. Naravno, žene koje taksiraju su često pominjan kuriozitet a bilo ih je u jugoslovenskom filmu ranije.
Bata Živojinović igra larger than life samuraja beogradskog asfalta, bivšeg boksera, pravog usamljenika, kome banda uzme jedino što je želeo & voleo. Međutim, ono što je apsurd cele situacije jeste dramaturška postavka u kojoj sama banda zapravo nije previše zla, naročito ne prema Bati. Štaviše, Bata je kudikamo agresivniji od njih, a u povremenim situacijama i vragolastiji.
Vlastina inscenacija je u većini slučajeva besramno heavy handed. Čak i za srpske standarde.
Skor Kornelija Kovača je dosta nekonzistentan sa pastišom raznih koncepcija koje su korišćene u tadašnjim filmovima. Ipak, Koki je uradio bestidno senzualnu treš psmu za Zanu Nimani koja je tema filma.
* 1/2 / * * * *
Reč je o jednom od campies jugoslovenskih krimića, koji je u pojedinim segmentima nedopustiv a u pojedinim je intrigantan.
Jedan od zanimljivih apskeata ovog filma jeste njegova narkofobna priroda. Jugoslovenski film iz vremena titoizma je bio izrazito narkofoban. U tim filmovima je droga bila prikazivana kao najkraći put do moralnog i ljudskog srozavanja. Sve od trave do heroina, opijuma i morfina je prikazivano kao strašna pretnja i neraskidivi deo kriminalne scene. U međuvremenu su se stvari promenile i danas imamo autore poput Dragojevića (mislim na Srđana ne na Žarka) ili Raše Andrića u čijim filmovima uživanje opijata predstavlja simpatičnu radnju.
U ovom filmu ženu jednog taksiste, inače bivšeg boksera koji ne voli miliciju, zli krimosi navlače na drogu a zatim planiraju da je ofarbaju u plavo i pimpuju Arapima pošto su prethodnoe njeno telo oni sami izgustirali uzimajući ga u zamenu za opijate.
Sama banda je strukturirana tako da su krimosi osobe sa pozadinom na Zapadu, što ima logike pošto je Tito izvozio svoje krimose i naši krimosi iz tog vremena su prevashodno operisali po Evropi. U ovom filmu za razliku od drugih krimića gde se kriminalci krilu po nkim slumovima, ovi se kreću slobodno, imaju svoj kafić u kom se okupljaju i što je najvažnije, policija zna za njih.
Među taksistima pak vladaju neka nepisana ulična pravila. Kodeksi solidarnosti, vatrenog krštenja prilikom uvođenja u grupu. Gorica Popović igra ženu-taksistu koju grupa prvo ne prihvati da bi se kasnije ona ispostavila kao heroj. Naravno, žene koje taksiraju su često pominjan kuriozitet a bilo ih je u jugoslovenskom filmu ranije.
Bata Živojinović igra larger than life samuraja beogradskog asfalta, bivšeg boksera, pravog usamljenika, kome banda uzme jedino što je želeo & voleo. Međutim, ono što je apsurd cele situacije jeste dramaturška postavka u kojoj sama banda zapravo nije previše zla, naročito ne prema Bati. Štaviše, Bata je kudikamo agresivniji od njih, a u povremenim situacijama i vragolastiji.
Vlastina inscenacija je u većini slučajeva besramno heavy handed. Čak i za srpske standarde.
Skor Kornelija Kovača je dosta nekonzistentan sa pastišom raznih koncepcija koje su korišćene u tadašnjim filmovima. Ipak, Koki je uradio bestidno senzualnu treš psmu za Zanu Nimani koja je tema filma.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment