Kad je reč o Davidu Cronenbergu, povremene reprize njegovih filmova su okrepljujuće i poučno iskustvo, čak i onda kada se radi o njegovim promašajima. Iako nisam siguran šta bih mogao naučiti iz ponovnog gledanja HISTORY OF VIOLENCE, sigurno bi se tu nešto moglo naći. Naime, isto tako sam mislio za M.BUTTERFLY koji je u stvari prvi veliki Cronenbergov misstep u karijeri. Međutim, sad kad sam ga reprizirao došao sam do raznih uvida.
Pre svega, ja kao neko sklon pop izrazu, uopšte ne mislim da ima išta loše u ponavljanju formula. I čini mi se da je prva Cronenbergova greška bila u tome što je odlučio da M. BUTTERFLY ne radi u svom suštinski kliničkom (iza kamere) ali vrlo eksplicitnom (ispred kamere) maniru. Sasvim je jasna, a i racionalno opravdana, ideja da on u M. BUTTERFLY ne gradi priču na senzacionalizmu već da će njena snaga izbiti kroz najkonvencionalniji mogući pristup. U ovoj nameri nema ništa loše. Uostalom, izuzev stvari koje se dešavaju u samom kadru, skoro svi Cronenbergovi filmovi donose sasvim konvencionalan storytelling. U tom smislu, potencijalna subverzivnost romanse između francuskog diplomate i Kineza trandžiranog u opersku divu mnogo veći potencijal sadrži ako bi se uradila u maniru arhaizirane melodrame tipa SAYONARA sa Marlon Brandom. Cronenberg je dakle naizgled mudro žrtvovao jedan od aduta nadajući se većem dobitku.
Zašto je dobitak izostao? Pa zato što je M. BUTTERFLY u suštini anti-cronenbergovski projekat koji toliko liči na Cronenberga da je i njega samog zavarao.
Cronenbergova osnovna karakteristika je apsolutno racionalan tretman iracionalnih postavki. Međutim, opredelivši se za melodramu kao žanr i određenu stilizaciju, pre svega oličpenu kroz sentimentalnost, Cronenberg se odrekao racionalnog tretmana ove iracionalne preiče.
Koliko god bio sposoban da nemoguće stvari učini uverljivim u ranijim filmovima, u M. BUTTERFLY je jednu moguću stvar učinio krajnje neuverljivom. Uostalom, svako uključivanje razuma u ovaj slučaj definitivno bi razbio svaku sentimentalnu auru ili bi je pak razgradio na drugim osnovama.
Odrekavši se razuma i prešavši u ravan sentimentalnosti, Cronenberg odjednom deluje šuplje, tromo i inferiorno u odnosu na druge manje vredne reditelje koji mnogo bolje vladaju sentimentalnošću.
Ipak, sama kontemplativnost ovog istinitog slučaja, čini da u skupu Cronenbergovih promašaja, M. BUTTERFLY stoji kao najdostojanstveniji, možda baš zato što je sentimentalnost generalno cenjenija na filmu od vigilantizmai gangsterizma.
Međutim, ukupno uzev u M. BUTTERFLY nalaze se slične greške u postupku kao u HISTORY OF VIOLENCE ili EASTERN PROMISES. No, M. BUTTERFLY je izašao u trenutku kada je kritika još imala snage da koriguje Cronenberga te se on posle ovog promašaja vratio u red, i isporučio svoje poslednje remek-delo CRASH. Nažalost, posle HISTORY OF VIOLENCE i EASTERN PROMISES, kritika je samo produbila Cronenbergove zablude.
* * / * * * *
Pre svega, ja kao neko sklon pop izrazu, uopšte ne mislim da ima išta loše u ponavljanju formula. I čini mi se da je prva Cronenbergova greška bila u tome što je odlučio da M. BUTTERFLY ne radi u svom suštinski kliničkom (iza kamere) ali vrlo eksplicitnom (ispred kamere) maniru. Sasvim je jasna, a i racionalno opravdana, ideja da on u M. BUTTERFLY ne gradi priču na senzacionalizmu već da će njena snaga izbiti kroz najkonvencionalniji mogući pristup. U ovoj nameri nema ništa loše. Uostalom, izuzev stvari koje se dešavaju u samom kadru, skoro svi Cronenbergovi filmovi donose sasvim konvencionalan storytelling. U tom smislu, potencijalna subverzivnost romanse između francuskog diplomate i Kineza trandžiranog u opersku divu mnogo veći potencijal sadrži ako bi se uradila u maniru arhaizirane melodrame tipa SAYONARA sa Marlon Brandom. Cronenberg je dakle naizgled mudro žrtvovao jedan od aduta nadajući se većem dobitku.
Zašto je dobitak izostao? Pa zato što je M. BUTTERFLY u suštini anti-cronenbergovski projekat koji toliko liči na Cronenberga da je i njega samog zavarao.
Cronenbergova osnovna karakteristika je apsolutno racionalan tretman iracionalnih postavki. Međutim, opredelivši se za melodramu kao žanr i određenu stilizaciju, pre svega oličpenu kroz sentimentalnost, Cronenberg se odrekao racionalnog tretmana ove iracionalne preiče.
Koliko god bio sposoban da nemoguće stvari učini uverljivim u ranijim filmovima, u M. BUTTERFLY je jednu moguću stvar učinio krajnje neuverljivom. Uostalom, svako uključivanje razuma u ovaj slučaj definitivno bi razbio svaku sentimentalnu auru ili bi je pak razgradio na drugim osnovama.
Odrekavši se razuma i prešavši u ravan sentimentalnosti, Cronenberg odjednom deluje šuplje, tromo i inferiorno u odnosu na druge manje vredne reditelje koji mnogo bolje vladaju sentimentalnošću.
Ipak, sama kontemplativnost ovog istinitog slučaja, čini da u skupu Cronenbergovih promašaja, M. BUTTERFLY stoji kao najdostojanstveniji, možda baš zato što je sentimentalnost generalno cenjenija na filmu od vigilantizmai gangsterizma.
Međutim, ukupno uzev u M. BUTTERFLY nalaze se slične greške u postupku kao u HISTORY OF VIOLENCE ili EASTERN PROMISES. No, M. BUTTERFLY je izašao u trenutku kada je kritika još imala snage da koriguje Cronenberga te se on posle ovog promašaja vratio u red, i isporučio svoje poslednje remek-delo CRASH. Nažalost, posle HISTORY OF VIOLENCE i EASTERN PROMISES, kritika je samo produbila Cronenbergove zablude.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment