Pogledao sam MICHAEL CLAYTON Tony Gilroya, courtesy of Ginger.
Čini se da Soderbergh kao producent sada štancuje kopije svojih uspelih filmova tipa posle TRAFIICa odmah ide SYRIANA a posle ERIN BROCKOVICH, MICHAEL CLAYTON.
Za razliku od ERIN koja je bila više populistički film o neobrazovanoj budali koja je ipak uspela da pobedi sistem, MICHAEL CLAYTON je više na liniji liberalskih conspiracy teorija iz sedmadesetih za koje je bio specijalizovan Alan J. Pakula. A pomalo i Sydney Pollack koji je producirao ovaj film i glumio dosta važnu ulogu u njemu.
Međutim, dok je Zavera bila nešto relativbno novo tokom sedmdesetih, uostalom, tada je ča k i Predsednik po prvi put demistifikovan, priča koju nam prikazuje MICHAEL CLAYTON je danas toliko pase da svaki drugi film sa Van Dammeom ima isti ovakav zaplet.
Priča o čoveku koji shvata da Zla Korporacija ne samo da truje ljude nego je spremna i da ubije nekog ko je whistleblower je toliko prevaziđena da deluje smešno kada se priča u filmu u kome je sama sebi svrha.
Ovakva priča bi mogla da funkcioniše u nekom žanrovskom filmu u kome neka vrsta drugog filmskog aduta predstavlja krajnji ishod filma. Međutim, ovakva priča ispričana kao da je sami sebi svrha čini da nas Gilroy tretira kao debile, kao da nismo gledali apsolutno nijedan film već 30 godina.
Nažalost, Gilroy nije našao način kako da nam neki nov način predoči Pakulino gradivo. Ovaj film je Pakula all the way.
S tim što naravno, ako već moram da gledam Pakulu, radije bih gledao njegove izvornike nego neku second hand interpretaciju.
Gilroy je na ovu temu već imao zanimljiviji i svežili film DEVIL'S ADVOCATE, u kome je staru temu dovoljno remiksovao da drži pažnju 1998. godine.
Nažalost, CLAYTON nema taj kvalitet.
* * / * * * *
Čini se da Soderbergh kao producent sada štancuje kopije svojih uspelih filmova tipa posle TRAFIICa odmah ide SYRIANA a posle ERIN BROCKOVICH, MICHAEL CLAYTON.
Za razliku od ERIN koja je bila više populistički film o neobrazovanoj budali koja je ipak uspela da pobedi sistem, MICHAEL CLAYTON je više na liniji liberalskih conspiracy teorija iz sedmadesetih za koje je bio specijalizovan Alan J. Pakula. A pomalo i Sydney Pollack koji je producirao ovaj film i glumio dosta važnu ulogu u njemu.
Međutim, dok je Zavera bila nešto relativbno novo tokom sedmdesetih, uostalom, tada je ča k i Predsednik po prvi put demistifikovan, priča koju nam prikazuje MICHAEL CLAYTON je danas toliko pase da svaki drugi film sa Van Dammeom ima isti ovakav zaplet.
Priča o čoveku koji shvata da Zla Korporacija ne samo da truje ljude nego je spremna i da ubije nekog ko je whistleblower je toliko prevaziđena da deluje smešno kada se priča u filmu u kome je sama sebi svrha.
Ovakva priča bi mogla da funkcioniše u nekom žanrovskom filmu u kome neka vrsta drugog filmskog aduta predstavlja krajnji ishod filma. Međutim, ovakva priča ispričana kao da je sami sebi svrha čini da nas Gilroy tretira kao debile, kao da nismo gledali apsolutno nijedan film već 30 godina.
Nažalost, Gilroy nije našao način kako da nam neki nov način predoči Pakulino gradivo. Ovaj film je Pakula all the way.
S tim što naravno, ako već moram da gledam Pakulu, radije bih gledao njegove izvornike nego neku second hand interpretaciju.
Gilroy je na ovu temu već imao zanimljiviji i svežili film DEVIL'S ADVOCATE, u kome je staru temu dovoljno remiksovao da drži pažnju 1998. godine.
Nažalost, CLAYTON nema taj kvalitet.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment