Kunac i ja smo kao najvatreniji fanovi sinoć imali priliku da pogledamo prvu ruku montaže filma ZONA MRTVIH Milana Konjevića i Milana Todorovića.
Što se mene tiče, Milani su premašili čak i moja najoptimističnija očekivanja i mislim da će Sagitaši biti više nego prijatno iznenađeni krajnjim rezultatom.
Pre svega, mislim da je ZONA MRTVIH jedinstven film kada se uzmu u obzir razmere zahvata koji su Milani preduzeli. U zemlji u kojoj postoji samo par make up stručnjaka a samo Lakobrija u suštini radi horor, prava je hrabrost snimiti film o sveopštem ustanku zombija. Štaviše, čak i u svetskim okvirima u poslednje vreme su retki filmovi koji se bave invazijom zombija ovih razmera, i što je još važnije još je manje filmova koji to rade na ovako solidan i energičan način.
U kinematografiji u kojoj glumci izbegavaju transformaciju, raduje da vidimo ovoliko masovne transformacije.
Pored krvoprolića i zombifikacija, film obiluje pucnjavama koje u ovom broju nismo videli još od partizanskih filmova kod nas, i sve to je urađeno bez ikakvog kompleksa i zaista funkcioniše.
Čini se da je na mnogim nivoima, slično ŠEJTANOVOM RATNIKU pre toga, ZONA MRTVIH porušila još neke tabue. Ako se uzme u obzir da je film snimljen u razumnom roku i za razumne pare, ubeđen sam da će ZONA u pozitivnom smislu pomeriti odnos prema žanru i spektaklu kod nas.
Ja ne mogu da kažem da pratim baš sve naslove sa zombijima, mahom gledam one koji ipak stižu s nekom preporukom, ali u ovom trenutku ZONA MRTVIH sigurno može da se plasira u sam vrh vanholivudske ponude. Kunac će o ovome sigurno dati još detaljniju elaboraciju pošto on gleda sve sa zombijima.
Međutim, ono što je možda i najveći adut filma, a sigurno najveći kompliment Milanima i ekipi, jeste to da na nivou ritma, već i verzija od 110 minuta odlično funkcioniše. Odavno u srpskom filmu nisam video film koji tako dobro teče na nivou čistog storytellinga, nema praznog hoda, svaka situacija ima neku funkciju, priča se pomera od tačke A do tačke B, karakteri su u okvirima svoje funkcije definisani. Ovo je zaista najveće priznanje koje može da dobije bilo koji filmmejker.
Pri tom, film ima vrlo dobar razvoj, jasno definisan početak, sredinu i kraj, sa gradacijom situacija, promenama odnosa i transformacijama karaktera što takođe retko viđamo u srpskom filmu.
U okvirima žanra, a vabnholivudskog zombi filma naročito, ova priovedačka veština i ekonomičnost stoje kao adut pošto su savremeni zombi filmovi mahom statični, imaju duge, neopravdane karakterne uvode i sl. ZONA MRTVIH ima strukturu u najboljem maniru američkog repertoarskog filma, sa preciznim i lakim uvođenjem likova i efikasnom eskalacijom krizne situacije.
Često se dešava da uzmem da gledam neki horor koji je baziran na formuli ove ili one pretnje i da onda moram da čekam na tu pretnju tokom artificijelnog uvoda. ZONA MRTVIH je u tom smislu vrlo poštena i može biti zanimljiva čak i onima koji su siti filmova o zombijima.
U ZONI MRTVIH je uspostavljena idealna pripovedačka ekonomija u tom smislu, i moram priznati da do sada nisam sretao filmove u ovako ranoj fazi montaže da toliko dobro funkcionišu na planu ritma.
U predstojećem periodu Milani će imati samo slatke muke kako još da doteraju film što je sjajno.
Ja sam zadovoljan ovim filmom i mislim da će on iduće godine dostojno reprezentovati Novi srpski film i pokazati šta je sve moguće snimiti kod nas. Što se stranih producenata tiče, verujem da će oni biti prezadovoljni ovim naslovom jer slutim da će ga žanrovska kritika dobro prihvatiti i preporučivati kao vrlo prijatno iznenađenje. Ono što nikakav budžet ne može da kupi je upravo pozitivna enerija koju većina savremenog vanholivudskog exploitation horora nema. iako mnogi naslovi tog exploitation ranga imaju veći budžet i resurse, retko kada su obogaćeni tom pozitivnom energijom i entuzijazmom koji filmu dodaju production value. To nije samo moj subjektivni stav već se to objektivno vidi, primera radi na statistima koji su odlično uradili svoje zadatke kao zombiji što se recimo u tim projektima retko viđa. U ZONI MRTVIH svi zombiji imaju neku svoju personalnost i u svakom se ogleda neki trzaj života koji je vodio ranije, a to se ne bi moglo postići da nije bilo masovne regrutacije zombija među kolegama i fanovima.
Mislim da je srpska kinematografija u Milanima dobila vrlo kvalitetne reditelje koji su svojim prvim filmom pokazali da imaju veliki potencijal, i nadam se da će uskoro dobiti novu priliku.
Što se mene tiče, Milani su premašili čak i moja najoptimističnija očekivanja i mislim da će Sagitaši biti više nego prijatno iznenađeni krajnjim rezultatom.
Pre svega, mislim da je ZONA MRTVIH jedinstven film kada se uzmu u obzir razmere zahvata koji su Milani preduzeli. U zemlji u kojoj postoji samo par make up stručnjaka a samo Lakobrija u suštini radi horor, prava je hrabrost snimiti film o sveopštem ustanku zombija. Štaviše, čak i u svetskim okvirima u poslednje vreme su retki filmovi koji se bave invazijom zombija ovih razmera, i što je još važnije još je manje filmova koji to rade na ovako solidan i energičan način.
U kinematografiji u kojoj glumci izbegavaju transformaciju, raduje da vidimo ovoliko masovne transformacije.
Pored krvoprolića i zombifikacija, film obiluje pucnjavama koje u ovom broju nismo videli još od partizanskih filmova kod nas, i sve to je urađeno bez ikakvog kompleksa i zaista funkcioniše.
Čini se da je na mnogim nivoima, slično ŠEJTANOVOM RATNIKU pre toga, ZONA MRTVIH porušila još neke tabue. Ako se uzme u obzir da je film snimljen u razumnom roku i za razumne pare, ubeđen sam da će ZONA u pozitivnom smislu pomeriti odnos prema žanru i spektaklu kod nas.
Ja ne mogu da kažem da pratim baš sve naslove sa zombijima, mahom gledam one koji ipak stižu s nekom preporukom, ali u ovom trenutku ZONA MRTVIH sigurno može da se plasira u sam vrh vanholivudske ponude. Kunac će o ovome sigurno dati još detaljniju elaboraciju pošto on gleda sve sa zombijima.
Međutim, ono što je možda i najveći adut filma, a sigurno najveći kompliment Milanima i ekipi, jeste to da na nivou ritma, već i verzija od 110 minuta odlično funkcioniše. Odavno u srpskom filmu nisam video film koji tako dobro teče na nivou čistog storytellinga, nema praznog hoda, svaka situacija ima neku funkciju, priča se pomera od tačke A do tačke B, karakteri su u okvirima svoje funkcije definisani. Ovo je zaista najveće priznanje koje može da dobije bilo koji filmmejker.
Pri tom, film ima vrlo dobar razvoj, jasno definisan početak, sredinu i kraj, sa gradacijom situacija, promenama odnosa i transformacijama karaktera što takođe retko viđamo u srpskom filmu.
U okvirima žanra, a vabnholivudskog zombi filma naročito, ova priovedačka veština i ekonomičnost stoje kao adut pošto su savremeni zombi filmovi mahom statični, imaju duge, neopravdane karakterne uvode i sl. ZONA MRTVIH ima strukturu u najboljem maniru američkog repertoarskog filma, sa preciznim i lakim uvođenjem likova i efikasnom eskalacijom krizne situacije.
Često se dešava da uzmem da gledam neki horor koji je baziran na formuli ove ili one pretnje i da onda moram da čekam na tu pretnju tokom artificijelnog uvoda. ZONA MRTVIH je u tom smislu vrlo poštena i može biti zanimljiva čak i onima koji su siti filmova o zombijima.
U ZONI MRTVIH je uspostavljena idealna pripovedačka ekonomija u tom smislu, i moram priznati da do sada nisam sretao filmove u ovako ranoj fazi montaže da toliko dobro funkcionišu na planu ritma.
U predstojećem periodu Milani će imati samo slatke muke kako još da doteraju film što je sjajno.
Ja sam zadovoljan ovim filmom i mislim da će on iduće godine dostojno reprezentovati Novi srpski film i pokazati šta je sve moguće snimiti kod nas. Što se stranih producenata tiče, verujem da će oni biti prezadovoljni ovim naslovom jer slutim da će ga žanrovska kritika dobro prihvatiti i preporučivati kao vrlo prijatno iznenađenje. Ono što nikakav budžet ne može da kupi je upravo pozitivna enerija koju većina savremenog vanholivudskog exploitation horora nema. iako mnogi naslovi tog exploitation ranga imaju veći budžet i resurse, retko kada su obogaćeni tom pozitivnom energijom i entuzijazmom koji filmu dodaju production value. To nije samo moj subjektivni stav već se to objektivno vidi, primera radi na statistima koji su odlično uradili svoje zadatke kao zombiji što se recimo u tim projektima retko viđa. U ZONI MRTVIH svi zombiji imaju neku svoju personalnost i u svakom se ogleda neki trzaj života koji je vodio ranije, a to se ne bi moglo postići da nije bilo masovne regrutacije zombija među kolegama i fanovima.
Mislim da je srpska kinematografija u Milanima dobila vrlo kvalitetne reditelje koji su svojim prvim filmom pokazali da imaju veliki potencijal, i nadam se da će uskoro dobiti novu priliku.
No comments:
Post a Comment