Pogledao sam 100 FEET Erica Reda, courtesy of Ginger.
Verujem da smo Aca R. i ja verovatno jedina dvojica ljudi na svetu koji su smatrali da je novi film Erica Reda jedan od najočekivanijih filmova sezone. Ovaj alfa mužjak američkog horora osamdesetih je kao scenarista potpisao neke od najvažnijih žanrovskih filmova ove epohe, ali isto tako je kao reditelj radio neke potentne ali suštinski nezaokružene komade u kojima su se samo nazirali obrisi izvanrednog talenta. Međutim u svakom od ovih nastupa pokazivao je zašto je alfa mužjak ove epohe jer je barem u pojedinim deonicima ostvarivao jako ubedljive rezultate.
U tom smislu, reći da se Red sa filmom 100 FEET vratio bilo bi pogrešno. Kao scenarista HITCHERA i naročito NEAR DARKa Red je bio na ovim visinama, ali kao reditelj nije. Dakle, sa filmom 100 FEET Red je tek došao na jako visoko mesto među rediteljima.
100 FEET je što se mene tiče definitivno pronalaženje Svetog Graala za kojim se traga poslednjih godina u Holivudu, a to je mali napeti high concept film vezan za jednu lokaciju. Dešavali su se brojni poušaji da se snimi takav film, između ostalog PANIC ROOM Davida Koeppa je bio najskuplji scenario svih vremena a bavio se istraživanjem baš te teritorije, međutim, mahom su svi ti filmovi (uz časne izuzetke) pre ili kasnije padali na planu uverljivosti, logike zapleta i sl.
Redov prvi scenaristički rijumf u filmu 100 FEET jeste u tome što uzima jednu vrlo jednostavnu premisu i konsekventno je vodi od početka do kraja bez pribegavanja velikim melodramskim zaokretima. Film govori o ženi koja je ubila muža siledžiju koga policija nije htela da hapsi zbog zlostavljanja jer je bio zaposlen u policiji. Ona dolazi kući u kućni pritvor i biva vezana za elektonrski gadget koji joj onemogućuje da ode dalje od 100 stopa od kontrolne kutije tog gadgeta. Muž pšočinje da se pojavljuje kao duh i nastavlja da je maltretira i to na vrlo visceralan način.
Red pre svega uspeva da jako dobro logički zaokruži i motiviše priču. Svaki element i realnog i natprirodnog je savršeno logičan, prositiče iz priče i Red u scenarističkom smislu ne gubi kontrolu nad svojom premisom svih sat i po filma što mu se ranije dešavalo, setimo se BODY PARTSa, recimo. Gledajući ovaj film, gledao sam na sat, čekajući kada će Red po svom običaju izgubiti kontrolu, i nije je izgubio do kraja.
Ono što je još važnije jeste mudar tretman od već puno puta korišćene premise. Naime, Red se pridružuje liniji koja je meni jako draga, a to su autori koji jako brzo apsolviraju sva opšta mesta susreta racionalnog pojedinca sa natprirodnim. Junakinja vrlo brzo shvati da je reč o duhu i vrlo razumno ekonomiše sa tom informacijom, svesna da je ljudi neće baš razumeti i prihvatiti. U tom smislu sve obavezne figure tipa junakinja ne zna šta je to, pa onda sma ne može da veruje, pa kad ona poveruje, drugi joj ne veruju, svodi na minimum. Redova junakinja se ponaša apsolutno razumno kako bi se većina poznavalaca horora ponašala u toj situaciji i to čini ovaj film pravim uživanjem za gledanje.
Na metafilmskom nivou, podela sa Famke je odlična. Ne samo da je ona odlična glumica i da je personality actress koja može da iznese ovakvu rolu u kojoj nema scene bez nje već je zanimljivo i to da ona kao ovejana femme fatale iz brojnih filmova završava progonjena duhom muškarca koga je ubila što na odličan način zaokružuje njen korpus rola smrtonosnih crnki.
Ono zbog čega 100 FEET dobija ocenu manje jeste činjenica da film nije previše strašan, a to jeste jedan od zahteva žanra. Međutim, Red toliko maestralno priča priču da nedostatak istinske strave zaista ne predstavlja problem. Velika je šteta što B-filmovi ovog tipa nemaju priliku da budu pickupovani od strane nekog mejdžor studija pošto ovaj film nimalo ne zaostaje na nivou production valuesa za naslovima poput PANIC ROOMa ili DISTURBIAe (koja je doduše pre njega koristila kućni pritvor kao device ali je film mnogo slabiji).
Ipak, nadam se da energija ovog filma neće proći nezapaženo i da će Red uskoro dobiti priliku da nam pokaže da li je one hit wonder kao reditelj ili nešto više. Iako njemu nije do šale, uostalom pokušao je da se ubije kad se to desilo, Red je jedan od retkih horor reditelja koji je ubio ljude na vrlo brutalan i upečatljiv način. Očigledno je da mrtvi koji progone ubicu na njega imaju i terapeutsko dejstvo.
100 FEET što se mene tiče svakako ulazi u konkurenciju za jedan od najboljih filmova godine.
* * * 1/2 / * * * *
Verujem da smo Aca R. i ja verovatno jedina dvojica ljudi na svetu koji su smatrali da je novi film Erica Reda jedan od najočekivanijih filmova sezone. Ovaj alfa mužjak američkog horora osamdesetih je kao scenarista potpisao neke od najvažnijih žanrovskih filmova ove epohe, ali isto tako je kao reditelj radio neke potentne ali suštinski nezaokružene komade u kojima su se samo nazirali obrisi izvanrednog talenta. Međutim u svakom od ovih nastupa pokazivao je zašto je alfa mužjak ove epohe jer je barem u pojedinim deonicima ostvarivao jako ubedljive rezultate.
U tom smislu, reći da se Red sa filmom 100 FEET vratio bilo bi pogrešno. Kao scenarista HITCHERA i naročito NEAR DARKa Red je bio na ovim visinama, ali kao reditelj nije. Dakle, sa filmom 100 FEET Red je tek došao na jako visoko mesto među rediteljima.
100 FEET je što se mene tiče definitivno pronalaženje Svetog Graala za kojim se traga poslednjih godina u Holivudu, a to je mali napeti high concept film vezan za jednu lokaciju. Dešavali su se brojni poušaji da se snimi takav film, između ostalog PANIC ROOM Davida Koeppa je bio najskuplji scenario svih vremena a bavio se istraživanjem baš te teritorije, međutim, mahom su svi ti filmovi (uz časne izuzetke) pre ili kasnije padali na planu uverljivosti, logike zapleta i sl.
Redov prvi scenaristički rijumf u filmu 100 FEET jeste u tome što uzima jednu vrlo jednostavnu premisu i konsekventno je vodi od početka do kraja bez pribegavanja velikim melodramskim zaokretima. Film govori o ženi koja je ubila muža siledžiju koga policija nije htela da hapsi zbog zlostavljanja jer je bio zaposlen u policiji. Ona dolazi kući u kućni pritvor i biva vezana za elektonrski gadget koji joj onemogućuje da ode dalje od 100 stopa od kontrolne kutije tog gadgeta. Muž pšočinje da se pojavljuje kao duh i nastavlja da je maltretira i to na vrlo visceralan način.
Red pre svega uspeva da jako dobro logički zaokruži i motiviše priču. Svaki element i realnog i natprirodnog je savršeno logičan, prositiče iz priče i Red u scenarističkom smislu ne gubi kontrolu nad svojom premisom svih sat i po filma što mu se ranije dešavalo, setimo se BODY PARTSa, recimo. Gledajući ovaj film, gledao sam na sat, čekajući kada će Red po svom običaju izgubiti kontrolu, i nije je izgubio do kraja.
Ono što je još važnije jeste mudar tretman od već puno puta korišćene premise. Naime, Red se pridružuje liniji koja je meni jako draga, a to su autori koji jako brzo apsolviraju sva opšta mesta susreta racionalnog pojedinca sa natprirodnim. Junakinja vrlo brzo shvati da je reč o duhu i vrlo razumno ekonomiše sa tom informacijom, svesna da je ljudi neće baš razumeti i prihvatiti. U tom smislu sve obavezne figure tipa junakinja ne zna šta je to, pa onda sma ne može da veruje, pa kad ona poveruje, drugi joj ne veruju, svodi na minimum. Redova junakinja se ponaša apsolutno razumno kako bi se većina poznavalaca horora ponašala u toj situaciji i to čini ovaj film pravim uživanjem za gledanje.
Na metafilmskom nivou, podela sa Famke je odlična. Ne samo da je ona odlična glumica i da je personality actress koja može da iznese ovakvu rolu u kojoj nema scene bez nje već je zanimljivo i to da ona kao ovejana femme fatale iz brojnih filmova završava progonjena duhom muškarca koga je ubila što na odličan način zaokružuje njen korpus rola smrtonosnih crnki.
Ono zbog čega 100 FEET dobija ocenu manje jeste činjenica da film nije previše strašan, a to jeste jedan od zahteva žanra. Međutim, Red toliko maestralno priča priču da nedostatak istinske strave zaista ne predstavlja problem. Velika je šteta što B-filmovi ovog tipa nemaju priliku da budu pickupovani od strane nekog mejdžor studija pošto ovaj film nimalo ne zaostaje na nivou production valuesa za naslovima poput PANIC ROOMa ili DISTURBIAe (koja je doduše pre njega koristila kućni pritvor kao device ali je film mnogo slabiji).
Ipak, nadam se da energija ovog filma neće proći nezapaženo i da će Red uskoro dobiti priliku da nam pokaže da li je one hit wonder kao reditelj ili nešto više. Iako njemu nije do šale, uostalom pokušao je da se ubije kad se to desilo, Red je jedan od retkih horor reditelja koji je ubio ljude na vrlo brutalan i upečatljiv način. Očigledno je da mrtvi koji progone ubicu na njega imaju i terapeutsko dejstvo.
100 FEET što se mene tiče svakako ulazi u konkurenciju za jedan od najboljih filmova godine.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment