Kunac i ja smo komisijski pogledali film Petra Latinovića ŠIROKO JE LIŠĆE.
Ovo je nažalost jedini celovečernji film Petra Latinovića. Ne mogu da kažem da je on u ovom filmu pokazao neki naročit kvalitet i da je veliki gubitak za naš film što nije snimao još. Ali, s druge strane, mislim da će u ovom naslovu naročito ljubitelji horora imati prilike da uživaju pošto je Latinović, izuzmemo li čuveno klanje kod Lordana u autobusu, snimio verovatno creepiest set-piece jugoslovenskog ratnog filma. Tome svemu jako pomaže vrlo italo skor Zorana Hristića koji daje prilično onostranu atnmosferičnost.
U dramskim scenama, Latinović je prilično strejt i prilično naivan. Ovo je film lošeg mejkapa kojim su postareni glumci, film u kome ljudi kada ih neko grdi čučnu u ćošak i šćućure se, lupaju rukom u sto, zid i sl. Sve te tipične boljke jugoslovenskog filma dopunjene su krajnje slabom igrom glavne glumice koja igra mladu novinarku, mnogim opštim mestima u podeli poput Mire Banjac i prilično nesigurnim tretiranjem vremena i prostora koji se graniče sa diletantizmom.
Ako se tome doda scenario koji je u formalnom smislu nedorastao pripovedačkom zahvatu koga se Latinović dotakao, pokušaja da ukršta vremenske tokove, da pravi dve podjednako napete priče u sadašnjosti i prošlosti, i da besramno ripuje tada vrlo svež film CZLOWIEK V MARMURU, ŠIROKO JE LIŠĆE obiluje raznim nedostacima.
Međutim, s jedne strane, Latinović gomila događaje koji ipak vode priču nekuda i film zbog same količine dešavanja nije nimalo dosadan.
A ono zbog čega se izdvaja jesu hororične scene u kojima se kamera odjednom oslobađa, postaje vrlo pokretna, Zoran Hristić krene da pumpa skor i nacisti napadaju malo selo u gotovo košmarnoj fakturi. Prvo dopbro rešenje je što Latinović konstantno pokušava da prikaže nacizam kao bolet tako da sve do poslednjeg trenutka izbegava da pokaže naciste već njihov dolazak porikazuje kroz simbole, poput vihora koji podiže crnu prašinu i sl.
Međutim, kada se nacisti neizbežno pojave, ni ustašama ni Nemcima ne pokazuje lica. Vide im se samo tela kao u Tom & Jerryju što svemu daje spooky crtu Ako imamo u vidu da ustaše po dolasku u selo imaju nameru da seku jezike ljudima koji neće da odaju partizane, da kastriraju dečake i da ih bacaju sa vrha crkvenog tornja, i da sve te akcije preduzimaju, a da je potom u još jednoj sceni prikazan poptuno torture porn momenat terorisanja meštana, sa sve bizarnom napravom koju koriste za ubijanje, film zaista dobija na naročitoj težini za sagitaše.
I što je najzanimljivije od svega, sve te horor scene su zaista vrlo efektne i solidno urađene. daleko su ispred dramskih scena koje su sporadično nenamerno smešne. Upravo je zbog tih scena ovo dragocen naslov.
* * 1/2 / * * * *
Ovo je nažalost jedini celovečernji film Petra Latinovića. Ne mogu da kažem da je on u ovom filmu pokazao neki naročit kvalitet i da je veliki gubitak za naš film što nije snimao još. Ali, s druge strane, mislim da će u ovom naslovu naročito ljubitelji horora imati prilike da uživaju pošto je Latinović, izuzmemo li čuveno klanje kod Lordana u autobusu, snimio verovatno creepiest set-piece jugoslovenskog ratnog filma. Tome svemu jako pomaže vrlo italo skor Zorana Hristića koji daje prilično onostranu atnmosferičnost.
U dramskim scenama, Latinović je prilično strejt i prilično naivan. Ovo je film lošeg mejkapa kojim su postareni glumci, film u kome ljudi kada ih neko grdi čučnu u ćošak i šćućure se, lupaju rukom u sto, zid i sl. Sve te tipične boljke jugoslovenskog filma dopunjene su krajnje slabom igrom glavne glumice koja igra mladu novinarku, mnogim opštim mestima u podeli poput Mire Banjac i prilično nesigurnim tretiranjem vremena i prostora koji se graniče sa diletantizmom.
Ako se tome doda scenario koji je u formalnom smislu nedorastao pripovedačkom zahvatu koga se Latinović dotakao, pokušaja da ukršta vremenske tokove, da pravi dve podjednako napete priče u sadašnjosti i prošlosti, i da besramno ripuje tada vrlo svež film CZLOWIEK V MARMURU, ŠIROKO JE LIŠĆE obiluje raznim nedostacima.
Međutim, s jedne strane, Latinović gomila događaje koji ipak vode priču nekuda i film zbog same količine dešavanja nije nimalo dosadan.
A ono zbog čega se izdvaja jesu hororične scene u kojima se kamera odjednom oslobađa, postaje vrlo pokretna, Zoran Hristić krene da pumpa skor i nacisti napadaju malo selo u gotovo košmarnoj fakturi. Prvo dopbro rešenje je što Latinović konstantno pokušava da prikaže nacizam kao bolet tako da sve do poslednjeg trenutka izbegava da pokaže naciste već njihov dolazak porikazuje kroz simbole, poput vihora koji podiže crnu prašinu i sl.
Međutim, kada se nacisti neizbežno pojave, ni ustašama ni Nemcima ne pokazuje lica. Vide im se samo tela kao u Tom & Jerryju što svemu daje spooky crtu Ako imamo u vidu da ustaše po dolasku u selo imaju nameru da seku jezike ljudima koji neće da odaju partizane, da kastriraju dečake i da ih bacaju sa vrha crkvenog tornja, i da sve te akcije preduzimaju, a da je potom u još jednoj sceni prikazan poptuno torture porn momenat terorisanja meštana, sa sve bizarnom napravom koju koriste za ubijanje, film zaista dobija na naročitoj težini za sagitaše.
I što je najzanimljivije od svega, sve te horor scene su zaista vrlo efektne i solidno urađene. daleko su ispred dramskih scena koje su sporadično nenamerno smešne. Upravo je zbog tih scena ovo dragocen naslov.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment