Pogledali smo SOS Žika, mrkoye i ja danas, komisijski.
Pošto sam prethodno već bio pripremljen da će film biti užasan, i pošto su Leon i Macavity već elaborirali svu degradaciju i besmisao pojedinih scena, ja ću pokušati da o ovom filmu pišem hladne glave koliko je to moguće.
Prvo, SOS je jasna replika formule KO TO TAMO PEVA. Reč je o studiji karakternih i etničkih tipova u svetlu prelomnih istorijskih događaja, formula koja je dala filmu KO TO TAMO PEVA naročitu težinu i oplemenila njen u suštini gross out mentalitet. U ovom slučaju, Šijan je pokušao da kickstartuje svoju karijeru jednom potpuno identičnom pričom, međutim imao je scenario znatno slabijeg kvaliteta i glumce sa znatno manje harizme i talenta. Rezultat svega toga je spoznaja da Šijan očigledno ipak SAM nije dovoljan da bi snimio dobar film, i mislim da nam SOS vrlo jasno daje do znanja koliko su Duško Kovačević i narečeni glumci bili bitan deo Šijanovog dometa.
Međutim, ono što je pored spoznaje o tome koje su Šijanove mogućnosti još važnije jeste to da on očigledno više ni nema moć da prepozna dobar materijal koju je imao u vreme rada sa Kovačevićem i da je potpuno izgubio kompas.
Vrlo sporni scenario Miloša M. Radovića (to nije THE Miloš Radović koji je radio OTVORENA VRATA, MALI SVET i PAD U RAJ) još je dodatno upropašćen iživljavanjem glumaca a naročito Lazara Ristovskog koji je reprezent nečega sa čime ne može da se nosi niko pa ni Slobodan Šijan a to su pomahnitali glumci koji su potpuno preuzeli našu kinematografiju.
Konačan skor, ako se još ima u vidu da je film rađen u srednjebudžetnim uslovima bez filmske trake i svih benefita onoga što film ima sam po sebi u smislu glossa, i da izgleda dosta shabby je poražavajući.
Što se mene lično tiče, pošto sam odavno odustao od ideje da ću od srpskog filma ikada ponovo dobiti neko punokrvno gledalačko iskustvo, moram priznati da sam u SOSu video ponešto zanimljivo vođen kineskom poslovicom da je pametnom čoveku i komarac muzika. Činjenica je recimo da film postaje prililčno giddy u fazama kada se kuju zavere o podizanju krajiškog ustanka a da jako padne kada krene potpuno besmislen character study takmičara. Ili recimo ima tu i solidnih uloga gde bih naročito istakao Bjelu i Katarinu (izuzev njenog nestajućeg ruralnog akcenta) koji su sporadično vrlo solidni, a njihove scene kada se dogovaraju za nagradu izgledaju kao dokumentarni materijal sa niškog festivala 2002. godine.
U panteonu Lošeg srpskog filma, SOS mi je bio zanimljivije gledalačko iskustvo od recimo ČITULJE ZA ESKOBARA koji je možda kudikamo bezbolniji za gledanje, paušalno rečeno bolji, ali i manje sadržajan. Iako nisam jedan od onih koji smatra da postoje vrednije i manje vredne teme, SOS ipak ima zanimljiviju temu od ESKOBARA, i u najmanju ruku manje eksploatisanu temu. SOS sasvim dosledno spada u tu grupu staračkih filmova naših velikana tipa ODBAČEN, TURNEJA i sl. U krajnjem skoru da li je film dosadan zato što u njemu Laza šmira ili Cvele baulja pa kao ovo kad Laza šmira je šund a kad Cvele baulja je umetnost pa je zato opravdano što je dosadno, meni ne pravi preveliku razliku.
U poređenju između NA LEPOM PLAVOM DUNAVU i SOSa, SOS mi je ipak bolji. Iako DUNAV ima još zanimljiviju temu i bolju produkciju utoliko što je sniman na filmu, svaki ima svoju šmiru, svaki ima svoju tezu, a SOS je ipak kudikamo uljudniji svemu tome. Ipak, činjenica je da je između njih mrtva trka.
Naravno, ono što je posebno zanimljivo to je kako je film SOS uopšte snimljen kada nikada nije pobedio ni na jednom Konkursu?
Ovo je film oko koga nikada nije bilo priče, nikada nije pominjan među dobitnicima konkursa, na neki fantomski način je dobio novac, i moram priznati da me jako zanima da saznam koji su ljudi bili upleteni u tu zakulisnu radnju jer je ovo vrsta promašaja koja bi im se mogla natrljati na nos. U tom smislu, osećam kako i među gledaocima a i u esnafu vlada atmosfera da je ovo ozbiljan misstep, a odsustvo bilo kakvog traga o tome kako je Šijan i na osnovu čije procene dobio pare poprilično diskvalifikuje njegove žalopojke o tome kako mu niko ne pruža priliku. Videćemo kako će se ovaj film reflektovati na Šijanovu već narušenu reputaciju.
Što se mene tiče, SOS je fatalan udarac za Šijanovu karijeru. Kritika nažalost neće imati snage da kaže punu istinu zbog tog strahopoštovanja koje ima prema njemu, međutim, kad je o staroj gardi reč, nažalost oni više nemaju čime da podupru to strahopoštovanje koje prema njima postoji. Oni se još uvek vrzmaju po našoj produkciji samo zato što je novim rediteljima onemogućeno da se nametnu i steknu tu vrstu ugleda koju oni imaju.
Žao mi je što oni neće biti smenjeni time što će doći neko novi nego što će nestati sa scene tako što će snimati besmislene filmove i na kraju sami sebe uništiti kao što je to uradio SOS.
* 1/2 / * * * *
Pošto sam prethodno već bio pripremljen da će film biti užasan, i pošto su Leon i Macavity već elaborirali svu degradaciju i besmisao pojedinih scena, ja ću pokušati da o ovom filmu pišem hladne glave koliko je to moguće.
Prvo, SOS je jasna replika formule KO TO TAMO PEVA. Reč je o studiji karakternih i etničkih tipova u svetlu prelomnih istorijskih događaja, formula koja je dala filmu KO TO TAMO PEVA naročitu težinu i oplemenila njen u suštini gross out mentalitet. U ovom slučaju, Šijan je pokušao da kickstartuje svoju karijeru jednom potpuno identičnom pričom, međutim imao je scenario znatno slabijeg kvaliteta i glumce sa znatno manje harizme i talenta. Rezultat svega toga je spoznaja da Šijan očigledno ipak SAM nije dovoljan da bi snimio dobar film, i mislim da nam SOS vrlo jasno daje do znanja koliko su Duško Kovačević i narečeni glumci bili bitan deo Šijanovog dometa.
Međutim, ono što je pored spoznaje o tome koje su Šijanove mogućnosti još važnije jeste to da on očigledno više ni nema moć da prepozna dobar materijal koju je imao u vreme rada sa Kovačevićem i da je potpuno izgubio kompas.
Vrlo sporni scenario Miloša M. Radovića (to nije THE Miloš Radović koji je radio OTVORENA VRATA, MALI SVET i PAD U RAJ) još je dodatno upropašćen iživljavanjem glumaca a naročito Lazara Ristovskog koji je reprezent nečega sa čime ne može da se nosi niko pa ni Slobodan Šijan a to su pomahnitali glumci koji su potpuno preuzeli našu kinematografiju.
Konačan skor, ako se još ima u vidu da je film rađen u srednjebudžetnim uslovima bez filmske trake i svih benefita onoga što film ima sam po sebi u smislu glossa, i da izgleda dosta shabby je poražavajući.
Što se mene lično tiče, pošto sam odavno odustao od ideje da ću od srpskog filma ikada ponovo dobiti neko punokrvno gledalačko iskustvo, moram priznati da sam u SOSu video ponešto zanimljivo vođen kineskom poslovicom da je pametnom čoveku i komarac muzika. Činjenica je recimo da film postaje prililčno giddy u fazama kada se kuju zavere o podizanju krajiškog ustanka a da jako padne kada krene potpuno besmislen character study takmičara. Ili recimo ima tu i solidnih uloga gde bih naročito istakao Bjelu i Katarinu (izuzev njenog nestajućeg ruralnog akcenta) koji su sporadično vrlo solidni, a njihove scene kada se dogovaraju za nagradu izgledaju kao dokumentarni materijal sa niškog festivala 2002. godine.
U panteonu Lošeg srpskog filma, SOS mi je bio zanimljivije gledalačko iskustvo od recimo ČITULJE ZA ESKOBARA koji je možda kudikamo bezbolniji za gledanje, paušalno rečeno bolji, ali i manje sadržajan. Iako nisam jedan od onih koji smatra da postoje vrednije i manje vredne teme, SOS ipak ima zanimljiviju temu od ESKOBARA, i u najmanju ruku manje eksploatisanu temu. SOS sasvim dosledno spada u tu grupu staračkih filmova naših velikana tipa ODBAČEN, TURNEJA i sl. U krajnjem skoru da li je film dosadan zato što u njemu Laza šmira ili Cvele baulja pa kao ovo kad Laza šmira je šund a kad Cvele baulja je umetnost pa je zato opravdano što je dosadno, meni ne pravi preveliku razliku.
U poređenju između NA LEPOM PLAVOM DUNAVU i SOSa, SOS mi je ipak bolji. Iako DUNAV ima još zanimljiviju temu i bolju produkciju utoliko što je sniman na filmu, svaki ima svoju šmiru, svaki ima svoju tezu, a SOS je ipak kudikamo uljudniji svemu tome. Ipak, činjenica je da je između njih mrtva trka.
Naravno, ono što je posebno zanimljivo to je kako je film SOS uopšte snimljen kada nikada nije pobedio ni na jednom Konkursu?
Ovo je film oko koga nikada nije bilo priče, nikada nije pominjan među dobitnicima konkursa, na neki fantomski način je dobio novac, i moram priznati da me jako zanima da saznam koji su ljudi bili upleteni u tu zakulisnu radnju jer je ovo vrsta promašaja koja bi im se mogla natrljati na nos. U tom smislu, osećam kako i među gledaocima a i u esnafu vlada atmosfera da je ovo ozbiljan misstep, a odsustvo bilo kakvog traga o tome kako je Šijan i na osnovu čije procene dobio pare poprilično diskvalifikuje njegove žalopojke o tome kako mu niko ne pruža priliku. Videćemo kako će se ovaj film reflektovati na Šijanovu već narušenu reputaciju.
Što se mene tiče, SOS je fatalan udarac za Šijanovu karijeru. Kritika nažalost neće imati snage da kaže punu istinu zbog tog strahopoštovanja koje ima prema njemu, međutim, kad je o staroj gardi reč, nažalost oni više nemaju čime da podupru to strahopoštovanje koje prema njima postoji. Oni se još uvek vrzmaju po našoj produkciji samo zato što je novim rediteljima onemogućeno da se nametnu i steknu tu vrstu ugleda koju oni imaju.
Žao mi je što oni neće biti smenjeni time što će doći neko novi nego što će nestati sa scene tako što će snimati besmislene filmove i na kraju sami sebe uništiti kao što je to uradio SOS.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment