Pogledao sam LOOKER Michaela Crichtona, courtesy of Ginger.
Ovaj film je odbačen kao slab i marginalan, međutim mnogi nedostaci su mu u međuvremenu postali vrlina ili simpatičan retro element.
Reč je o pulpy SF premisi koja je u vreme izlaska filma 1981. godine delovala apsurdno, dok danas sa ekspanzijom performace capture animacije deluje kao neka premisa vezana za blisku, najbližu budućnost. Ideja da se modeli koriste za modelovanje savršenih animacija za reklame koje će savršeno manipulisati potrošačima danas deluje kao sasvim realan projekat.
Svakoa da ni savremena tehnologija ne objašđnjava zbog čega bi neko ubijao te devojke potom i sebi navlačio policiju i druge samarićane na vrat, ali film definitivno u današnjem CGI miljeu deluje relevantno.
Kad je reč o paranoidnom prilazu televiziji, on je retro i po svojoj naivnosti dostie ravan carpenterovog THEY LIVE s tim što je Crichtonova smrtna ozbiljnost u tako paničnom pristupu zaista draga na poseban način.
I uopšte, čini se da je naglašena ozbiljnost Crichtonovog pristua ovoj pulpy priči snažan recidiv socijalno dogovornog SFa sedamdesetih koji je imao sklonost da upozorava na razne nuklearne, ekološke, populacione rizike. Samim tim šte ja što umesto žanrovski nedefinisanog Albert Finneya u filmu ne glumi Charlton Heston. On je ipak pravi heroj kada treba da se brane stare vrednosti.
Retro feelu doprinose i ambiciozni, gotovo kenadamovski setovi na kojima se film odigrava.
Iako je Crichtonova režija sasvim pristojna, šteta je što ovaj projekat nije radio neko poput Brian De Palme ili Richarda Frannklina ko bi svojim stilskim zaokretom uspeo da izleči sve kontradikcije scenarija.
Međutim, i ovakav, možda više straight nego pšto je trebalo, LOOKER stoji kao simpatično gledalačko iskustvo u kome ima mnogih kvaliteta koji nedostaju savremenom filmu.
* * 1/2 / * * * *
Ovaj film je odbačen kao slab i marginalan, međutim mnogi nedostaci su mu u međuvremenu postali vrlina ili simpatičan retro element.
Reč je o pulpy SF premisi koja je u vreme izlaska filma 1981. godine delovala apsurdno, dok danas sa ekspanzijom performace capture animacije deluje kao neka premisa vezana za blisku, najbližu budućnost. Ideja da se modeli koriste za modelovanje savršenih animacija za reklame koje će savršeno manipulisati potrošačima danas deluje kao sasvim realan projekat.
Svakoa da ni savremena tehnologija ne objašđnjava zbog čega bi neko ubijao te devojke potom i sebi navlačio policiju i druge samarićane na vrat, ali film definitivno u današnjem CGI miljeu deluje relevantno.
Kad je reč o paranoidnom prilazu televiziji, on je retro i po svojoj naivnosti dostie ravan carpenterovog THEY LIVE s tim što je Crichtonova smrtna ozbiljnost u tako paničnom pristupu zaista draga na poseban način.
I uopšte, čini se da je naglašena ozbiljnost Crichtonovog pristua ovoj pulpy priči snažan recidiv socijalno dogovornog SFa sedamdesetih koji je imao sklonost da upozorava na razne nuklearne, ekološke, populacione rizike. Samim tim šte ja što umesto žanrovski nedefinisanog Albert Finneya u filmu ne glumi Charlton Heston. On je ipak pravi heroj kada treba da se brane stare vrednosti.
Retro feelu doprinose i ambiciozni, gotovo kenadamovski setovi na kojima se film odigrava.
Iako je Crichtonova režija sasvim pristojna, šteta je što ovaj projekat nije radio neko poput Brian De Palme ili Richarda Frannklina ko bi svojim stilskim zaokretom uspeo da izleči sve kontradikcije scenarija.
Međutim, i ovakav, možda više straight nego pšto je trebalo, LOOKER stoji kao simpatično gledalačko iskustvo u kome ima mnogih kvaliteta koji nedostaju savremenom filmu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment