Pogledao sam ONE DAY IN SEPTEMBER Kevina Macdonalda, sa kojim je osvojio oskara za dokumentarni film.
Reč je o izvanrednom dokumentarnom filmu o palestinskom napadu na izraelske sportiste u Minhenu 1972. godine. Macdonald se u svom filmu isključivo fokusira na događaje koji su se zbivali u Olimpijskom selu, i sve zakulisne radnje koje su se događale oko otmice, gledano iz vizure porodica sportista, nemačkih zvaničnika koji su imali jednu agendu i izraelskih koji su imali sasvim drugu, ali i iz vizure jednog od Palestinaca otmičara koji je do snimanja filma uspeo da preživi sve pokušaje Izraelaca da ga našu i ubiju.
Uz BBCjev BAYONET koji se bavi izraelskom odmazdom, ONE DAY IN SEPTEMBER čini odličan dokumentarni uvod u gledanje igranog double billa SWORD OF VENGEANCE i MUNICH.
Neki kritičari su zamerali Macdonaldu što je određene tragične trenutke a naročito snimke leševa prikazao kao montažnu sekvencu urađenu na pesmu Deep Purple. Primetio sam to rešenje ali ga zaista nisam našao ni neukusnim, ni banalnim, već sasvim funkcionalnim pošto muzika jako dobro uspeva da evocira period u kome se sve ovo dešavalo.
I uopšte, Macdonald odlično bira dokumentarni materijal sa kojim barata tako da je u filmu ostvario briljantnu rekonstrukciju perioda u svakom smislu, i zato ne čudi što je kasnije vrlo lako prešao u svet igranog filma gde podjednako uspešno stvara fikcionalne svetove i sveukupnost njihove atmosfere što je na primer uspeo u LAST KING OF SCOTLAND koga karakteriše odlična rekonstrukcija atmosfere.
ONE DAY IN SEPTEMBER je odličan, kaloričan dokumentarac koji u svojim najboljim delovima, po Godardovoj paradigmi uspeva da funkcioniše kao igrani film.
* * * * / * * * *
Reč je o izvanrednom dokumentarnom filmu o palestinskom napadu na izraelske sportiste u Minhenu 1972. godine. Macdonald se u svom filmu isključivo fokusira na događaje koji su se zbivali u Olimpijskom selu, i sve zakulisne radnje koje su se događale oko otmice, gledano iz vizure porodica sportista, nemačkih zvaničnika koji su imali jednu agendu i izraelskih koji su imali sasvim drugu, ali i iz vizure jednog od Palestinaca otmičara koji je do snimanja filma uspeo da preživi sve pokušaje Izraelaca da ga našu i ubiju.
Uz BBCjev BAYONET koji se bavi izraelskom odmazdom, ONE DAY IN SEPTEMBER čini odličan dokumentarni uvod u gledanje igranog double billa SWORD OF VENGEANCE i MUNICH.
Neki kritičari su zamerali Macdonaldu što je određene tragične trenutke a naročito snimke leševa prikazao kao montažnu sekvencu urađenu na pesmu Deep Purple. Primetio sam to rešenje ali ga zaista nisam našao ni neukusnim, ni banalnim, već sasvim funkcionalnim pošto muzika jako dobro uspeva da evocira period u kome se sve ovo dešavalo.
I uopšte, Macdonald odlično bira dokumentarni materijal sa kojim barata tako da je u filmu ostvario briljantnu rekonstrukciju perioda u svakom smislu, i zato ne čudi što je kasnije vrlo lako prešao u svet igranog filma gde podjednako uspešno stvara fikcionalne svetove i sveukupnost njihove atmosfere što je na primer uspeo u LAST KING OF SCOTLAND koga karakteriše odlična rekonstrukcija atmosfere.
ONE DAY IN SEPTEMBER je odličan, kaloričan dokumentarac koji u svojim najboljim delovima, po Godardovoj paradigmi uspeva da funkcioniše kao igrani film.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment