Pogledao sam MINISTRY OF FEAR Fritz Langa, courtesy of Ginger.
MINISTRY OF FEAR je ekranizacija romana Grahama Greenea smeštena u London pod bombama. Ray Milland igra čoveka koji je u rastrojstvu svojevremeno ubio svoju ženu ali je izlečen, koga uvlače u neku vrlo komplikovanu špijunsku zaveru.
Sama priča sama po sebi nije previše važna. Iako nije reč o Hitchcockovom filmu, zaplet je na nivou MacGuffina. Međutim, za razliku od Hitcha, Lang ipak nema tu vrstu znakovitosti. Naime, Hitchevi filmovi iako su vrlo inhibirani uvek deluju prepunjeno zatomljenom erotskom energijom, subliminalnim simbolima, dok su Langovi filmovi pre svega značajni zbog njegovog vrlo modernog stila režije u kome vidimo koliko mu savremeni film duguje u tehničkom smislu. MINISTRY OF FEAR je sporadično u vizuelnom smislu začuđujuće moderan, naročito ako se ima u vidu kada je snimljen. U suštini, konvencionalni triler stilski nije previše napredovao ako se izuzme da današnji reditelji snimaju više pozicija kamere od Langa, ali u suštini to su ta rediteljska rešenja.
Upravo na tom nivou se vidi Langov značaj.
Kad je reč o samom pripovedanju, Langov film ima suštinski problem upravo u tome što se ne drži Hitchcockovog kncepta suspensea nego se oslanja na broje preokrete koji na kraju postaju arbitrarni i gube težinu. Funkcija preokreta u trileru ovog tipa je u tome da postavi novu dramsku situaciju pred junaka, međutim nijedna od tih situacija ne biva adekvatno razvijena, prosejavši ovaj film kroz gldalačko iskustvo ni ti preokreti koje Lang nudi nisu odoleli zubu vremena.
U svakom slučaju, kad je reč o inscenaciji i atmosferi, MINISTRY OF FEAR objašnjava zašto je Lang bitan autor.
* * * / * * * *
MINISTRY OF FEAR je ekranizacija romana Grahama Greenea smeštena u London pod bombama. Ray Milland igra čoveka koji je u rastrojstvu svojevremeno ubio svoju ženu ali je izlečen, koga uvlače u neku vrlo komplikovanu špijunsku zaveru.
Sama priča sama po sebi nije previše važna. Iako nije reč o Hitchcockovom filmu, zaplet je na nivou MacGuffina. Međutim, za razliku od Hitcha, Lang ipak nema tu vrstu znakovitosti. Naime, Hitchevi filmovi iako su vrlo inhibirani uvek deluju prepunjeno zatomljenom erotskom energijom, subliminalnim simbolima, dok su Langovi filmovi pre svega značajni zbog njegovog vrlo modernog stila režije u kome vidimo koliko mu savremeni film duguje u tehničkom smislu. MINISTRY OF FEAR je sporadično u vizuelnom smislu začuđujuće moderan, naročito ako se ima u vidu kada je snimljen. U suštini, konvencionalni triler stilski nije previše napredovao ako se izuzme da današnji reditelji snimaju više pozicija kamere od Langa, ali u suštini to su ta rediteljska rešenja.
Upravo na tom nivou se vidi Langov značaj.
Kad je reč o samom pripovedanju, Langov film ima suštinski problem upravo u tome što se ne drži Hitchcockovog kncepta suspensea nego se oslanja na broje preokrete koji na kraju postaju arbitrarni i gube težinu. Funkcija preokreta u trileru ovog tipa je u tome da postavi novu dramsku situaciju pred junaka, međutim nijedna od tih situacija ne biva adekvatno razvijena, prosejavši ovaj film kroz gldalačko iskustvo ni ti preokreti koje Lang nudi nisu odoleli zubu vremena.
U svakom slučaju, kad je reč o inscenaciji i atmosferi, MINISTRY OF FEAR objašnjava zašto je Lang bitan autor.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment