MOTHERLESS BROOKLYN

MOTHERLESS BROOKLYN je još jedna potvrda da je Edward Norton glumac koji će biti jako zanimljiv ako se nekada posveti filmskoj režiji. KEEPING THE FITH je uostalom bio sjajan debi, a činjenica da tako izuzetan glumac nije postao onakva filmska zvezda kakva je mogao/morao biti ali je iza sebe ostavio značajne filmove i saradnje sa vrhunskim roditeljima pokazuje da je reč o čoveku koji itekako zna šta radi. Ponekad i na štetu svoje pozicije u mejnstrimu.

MOTHERLESS BROOKLYN je ekranizacija romana Jonathana Lethema koji je prilično slab. Lethemov roman je uvrnuti pynchonovski noir sa dosta poigravanja jezikom i brojnim zanimljivim idejama koje nije isterao do kraja. Norton ga je adaptirao u onu vrstu old school private dick krimića kakve su studiji ranije pravili i kroz njih pričali ozbiljne priče.

Nažalost, prošlo je vreme kada su takvi filmovi kao što je CHINATOWN ili LA CONFIDENTIAL bili bitan deo holivudske A-produkcije i Nortonov film je B-produkcija u smislu da je snimljen za manje novca nego što se epoha danas radi. Otud mi se čini da Norton nije imao sredstva da finansira film od 145 minuta koliko traje MOTHERLESS BROOKLYN. Stvar je logistike, snimio je film scorseseovskog trajanja bez scorseseovskog budžeta i rezultat je da su ulice ponekad prazne, da fali onog CGI dodatka kojim se ponekad i preterano dograđuje svet kad se ekranizuje epoha.

Međutim, same lokacije deluju autentično, atmosfera je ubedljiva a glumačka podela je briljantna i po imenma i po dometima. Norton je u centru priče i ponovo igra junaka sa puno tikova kao kada je i počeo u PRIMAL FEARu ali ovde taj element kontroliše i čini ga suštinskom a ne povrtšnom osobinom svog lika. Gugu Mbata Raw, Bobby Cannavale i Alec Baldwin su sjajni u svojim ulogama i Norton je izgleda iskoristio sav autoritet koji ima da bi okupio vrhunsku ekipu.

Film je konstruisan i napravljen kao misterija kao urbani noir a tropey temi mahinacija sa nekretninama i izgradnjom, ali na to uspeva da nadogradi jednu zanimljivu sliku sistemskog rasizma i kontrovernog infrastrukturnog razvoja čije definicije ostaju kao tema za razmišljanje i posle gledanja filma.

MOTHERLESS BROOKLYN je u nekim situacijama mogao biti ekonomičniji, mogao je biti lukavije zamišljen, ali emocija kojom se bavi je prava, priča kojom se bavi je prava, značenja koja istražuje su prava.

Scena kada se sastaju, odlaze na zadatak i na samtri rastaju Nortonov i Willisov lik stoji kao nešto najbolje što je Bruno odigrao u poslednjih nekoliko godina, redak znak života u njegovom recentnom mesečarenju kroz filmove.

Zanimljivo je da je Warner Bros bio prilično receptivan prema pynchonovskom noiru, i pre nekoliko godina su radili film Paula Thomasa Andersona INHERENT VICE, i izgurali ga do prestige picture statusa ali ne do kraja. Sa MOTHERLESS BROOKLYNom očigledno nisu ni pokušavali. S tim što je ovde prisutna razlika u postupku jer je Anderson potpao pod pynchonovštinu u rediteljskom postupku dok je Norton održao jasnu realističku postavku i "iščistio" stvar.

Nažalost, MOTHERLESS BROOKLYN je u svom temelju imao previše starog Holivuda da bi se na ovakav način mogao snimiti do nivoa prestige picturea. Ali, Norton je pokušao dasnimi nešto slično JOKERu, samo u referenci na stare studio private eye filmove a ne na Scorsesea.

* * * / * * * *