Kad je reč o Guyu Ritchieju za mene je
on maturirao kada je snimio SHERLOCK HOLMES a svoje remek-delo je
stvorio u filmu MAN FRON UNCLE. Dakle, njegova rana faza,
kriminalističke komedije u mockney maniru, nisu bile moja šolja
čaja, i od tih filmova su mi najzanimljiviji bili ROCKNROLLA i
REVOLVER, mnogo pre nego kanonski LOCK STOCK i SNATCH.
U tom pogledu, Guy Ritchie je napravio
zanimljivu odluku da u potpunosti izađe iz miljea tentpole filmova u
koji je ušao sa SHERLOCK HOLMESom a komercijalno zaokružio sa
ALADDINom, i da se vrati korenima. Ono što je u tome dodatno
zanimljivo jeste način na koji je snimio novi film THE GENTLEMEN.
Posle par excellence studio filma koji je snimio za Disney, THE
GENTLEMEN je snimljen za Miramax, finansiran nezavisno od pre-salea,
prodavan STXu za američku distribuciju i sve u svemu postavljen kao
nezavisna produkcija starog kova.
U tom pogledu, THE GENTLEMEN je
zanimljiv jer je zapravo dobro produciran film, estetski zaokružen
film koji po svom hardveru apsolutno funkcioniše kao studio picture.
Ako se po jutru dan poznaje, onda se može reći da Guy Ritchie na
neki način ne samo vratio svoj autorski časovnik unazad na prve
korake nego je i zakonitosti produkcije vratio na vremena kada su se
filmovi dorasli za bioskope pakovali na marketima kao što je Kan ili
AFM.
Sam film je na liniji LOCK STOCKa i
SNATCHa, samo sa novom ekipom glumaca, zreliji, i na neki način
bolji, ali opet za moj ukus to nije to. Opet su to filmovi koji se
vrte u krug, deluju pripovedački nabacano, opterećeni sitnim
narativnim trikovima, dijaloškim bravurama koje su same sebi svrha,
i u principu ko to voli, u THE GENTLEMEN dobija apsolutno ono što je
želeo preko deset godina, koliko je Ritchie apstinirao iz svega
ovoga.
Scenario koji potpisuju Ritchie i Ivan
Atkinson je tipična mockney ritchiejevština, apdejtovana za
današnje vreme. Okolnosti i način života su se malo promenili, ali
Ritchiejev prostor u suštini niko nije popunio jer je mockney
podžanr vrlo brzo sagoreo u hiperprodukciji mahom slabih filmova.
Otud, Ritchie dolazi na prostor koji su spržili njegovi vlastiti
epigoni.
Snažna glumačka ekipa koju prevode
Hugh Grant, Matthew McConaughey, Jeremy Strong i Colin Farrell, pre
svega iznova dokazuje da Charlie Hunnam još nije dorastao da bude
filmski lead. Da, i dalje ga Ritchie forsira posle KING ARTHURa, i on
i dalje ne dobacuje, naročito kad je okružen ovakvim kalibrom
glumaca.
Međutim, ko sve to voli neće imati
primedbe ni na šta. Stoga, nezavisno od toga šta će STX postići
sa ovim filmom u Americi, verujem da će širom sveta gde je kult
ranih Ritchiejevih filmova jak, zarada biti dosta dobra.
Zanimljivo je da u sličnom aranžmanu
Ritchie sprema i svoj sledeći film, rimejk Boukhrieffovog klasika LE
CONVOYEUR sa Stathamom, i da opet ne radi u okvirima studija.
Onima koji vole Ritchiejev rani opus,
ovaj film lako dobija * * * ili * * * ½ čak. Za mene kao UNCLE-mana
ovo je ipak samo * * ½.
No comments:
Post a Comment