R

Pogledao sam sa velikim zakašnjenjem R Tobiasa Liedholma i Michaela Noera, odličan zatvorski film koji je evidentno nastao na talasu Audiardovog UN PROPHETE ali je doneo i nešto svoje, vrlo autentično. Ne mislim da su UN PROPHETE i R filmovi čiji je nastanak imao neku jaku međusobnu vezu jer su izašli u razmaku od godinu dana, ali sasvim sigurno je da R zaslužuje ulogu vrednog sledbenika.

Audiardov film govori o klasnom sistemu unutar zatvora i zatvorskoj mikropolitici punoj etničkih primesa, dajući junaku produbljenu, na mahove čak i oniričku analizu. Lindholm i Noer idu drugim putem i njihov film je baziran na tvrdom realizmu, praktično naturalizmu, i sjajno zarobljava atmosferu zatvora, beznađe u kome se guše junaci u međusobnim sadističkim odnosima dominacije, straha i neizbežnog potonuća u sfere kriminala iz kojih se ne mogu povratiti.

R je priča o junaku koji pokušava da se adaptira u zatvoru i izbori poštovanje za sebe i elementarno dostojanstvo, i uprkos tome što se ne bavi strukturama koje rukovode kaznenim sistemom, jasno je da je reč o osudi pošto zatvor očigledno nije ništa drugo do generator podela, rasizma i akademija za buduće ozbiljne kriminalce.

Lindholm i Noer odlično vode priču, tako da joj unose praktično antički fatalizam i moderni društveno kritički pesimizam, ali kroz naturalizam probija već dobro oprobana formula gangsterske melodrame o usponu i padu koja funkcioniše još od vremena Warner Brothersovih filmova sa Cagneyem. Posle Audiarda, Noer i Lindholm spadaju u svakako najuspešnije autore u domenu spajanja modernog filmskog realizma sa žanrovskim principima, najpre u domenu gangsterskog filma. Kao i u Noerovom samostalnom filmu NORDVEST, balans je ovde besprekoran.

R je školski primer savremenog evropskog krimića koji ima kapaciteta da igra i pred publikom i na festivalima, prateći jake tradicionalne korene žanra i modu pojedinih art house strujanja. 

* * * 1/2 / * * * *