Pogledao sam BEASTS OF NO NATION Caryja Fukunage, ekranizaciju romana Uzodinme Iweale, i nažalost moram konstatovati da je ovo prvi istinski promašaj u opusu ovog izvanrednog reditelja. Uprkos tome što se sličnim temama bavio u svom snažnom debiju SIN NOMBRE u BEASTS OF NO NATION Fukunaga više nije u ulozi predvodnika već prilično neinspirisanog sledbenika. Posle filmova kao što su JOHNNY MAD DOG i WAR WITCH Fukunaga ne uspeva da ponudi ništa novo, izuzev toga što njegov film ima ekstremno pretenciozno trajanje, tokog kog nažalost pre nailazimo na pleonazme nego na dublje razrade tema koje su JOHNNY MAD DOG i WAR WITCH, inače vrlo zapaženi filmovi već obradili.
Ako se tome doda krajnje krut rediteljski pristup koji donosi Fukunaga, sa dosta nekonzistentnosti, a rekao bih čak i jeftinih pokušaja da se “oživi” film, ukupan utisak je zaista slab.
Tome svemu doprinosi i Idris Elba koji okružen decom naturščicima izaziva disbalans i u određenom smislu pravi hammy karakter ortodoksnog filmskog negativca iako ovo nije ni vreme ni mesto za to. Ceo segment sa Idrisovim likom koji seksualno zlostavlja dečaka je lobovanje koje nasilno prebacuje ovu podsaharsku priču u domen nečega čime Zapadnjaci valjda dodatno treba da se šokiraju jer ako ne razumeju taj stepen bede u kome podsaharska Afrika živi ili ako ne razumeju brutalnost tamošnjih ratova, a ono barem razumeju seksualno zlostavljanje dece kao nešto strašno.
Određena nostalgija koja postoji u seriji TRUE DETECTIVE prema Fukunaginom izostanku, trebalo bi da postoji i kod samog Fukunage. Posle dva odlična filma i jedne serije, što se mene tiče, ovim filmom je sebi oborio cenu.
Netflix je nažalost u svojoj ponudi samo formalno dobio bioskopski film da streamuje. Po mnogo čemu BEASTS OF NO NATION je maloekranski rad, sa imenom reditelja bioskopskog kalibra, kog paradoksalno veći deo publike opet pa zna po seriji.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment