Retko imamo priliku da vidimo tako velemajstorski film kao što je THE
WALK Roberta Zemeckisa, ostvarenje koje uspeva da se izbori sa nizom
predrasuda kao što su istinita priča o kojoj je snimljen uspešan
dokumentarac koji su "svi gledali", i svesna odluka da se umesto
istinite priče prikaže "legenda" koja kroz svoje laži govori istinu o
protagonisti, zatim neprekidno insistiranje na postojanju dve sekcije od
kojih je jedna ona po kojoj će se film pamtiti, mada više nisam siguran
koja je to od njih, i konačno odluka velikog i komercijalno uspešnog
reditelja koji se narežirao vrhunskog spektakla, da sve to realizuje sa
krajnje skromnim budžetom kao u vreme kada su filmovi još uvek bili
filmovi a ne kapitalne investicije, i da rezultat zapravo bude film o
čijoj se spektakularnosti priča. Za razliku od Georgea Millera koji je
uradio sve suprotno, vrativši se svojim korenima da bi ih izvotoperio
ogromnim budžetom uloženim u nešto besmisleno, Zemeckis se takođe vratio
korenima, svojoj debitantskoj posveti Njujorku I WANNA HOLD YOUR HAND, i
u novom pokušaju vrlo elegantno sve opteretio i dodatnom dozom
"smisla”.
THE WALK se po svom imaginarijumu, po Parizu i francuskom šarmu šezdesetih, sećanjima na novotalasovsku ikonografiju, fetišizam Provanse, umnogome može okvalifikovati i kao nešto što odstupa od mainstream estetike a i posle dolaska u Njujork, Zemeckis pravi posvetu sedamdesetim, odeći i arhitekturi tog doba, kao i muzici koju kanališe i Alan Silvestri u svom funky scoreu. Treba imati na umu da je THE WALK vizuelno raskošan ali zapravo vrlo sveden film, koštao je tek 35 miliona dolara, a toliko ne košta ni rutinska studio romantična komedija, tako da je rekonstrukcija epohe data kroz detalje, kroz stvaranje atmosfere, mnogo više nego kroz zamašne setove. Naravno, THE WALK je daleko od siromašnog filma ali je prava filmska škola u pogledu toga kako se kroz nešto izgrađenih setova, nešto realnih lokacija i veštu postprodukciju može stvoriti utisak epohe.
Manji budžet omogućuje Zemeckisu da napravi ono što je želeo, prosto rečeno da ispriča priču o cirkuzantu, i to iz vizure samog cirkuzanta kojom opravdava niz vrlo zanimljivih ukrašavanja priče, od kojih je jedno od najzabavnijih neprekidno prelaženje sa engleskog na francuski jezik i nazad. Naime, THE WALK je praktično bilingualan film i neprekidno se poigrava sa klišeom da stranci u američkom filmu svi govore engleski, mada ključne emotivne momente igra na francuskom. Taj element upotrebe jezika takođe možemo posmatrati kao arty ukras.
FIlm je neprestano posmatran kao opravdanje za spektakularnu šetnju između zgrada urađenu u 3D, i neki kritičari su podvlačili razliku u kvalitetu između onoga pre nje i same šetnje. Ja iskreno ne vidim raspolućenpst filma, ne osećam da je Zemeckis u bilo kom segmentu angažovaniji nego u drugom i kada bih morao da “delim” film na dva dela ne znam koja polovina bi mi bila bolja.
Od savremenih filmova koji mogu biti dobra referenca za razumevanje THE WALKa svakako se nameće Scorseseov HUGO zbog sličnog odnosa prema showmanima, prema cirkuskom u junacima, i konačno zbog fetišističkog odnosa prema Francuskoj.
Mene je intimno film dodatno dirnuo jer me je podsetio u nekim segmentima, na jedan film koji je po kvalitetu naravno neuporedivo slabiji, ali je meni lično veoma važan a to je DOKTOR REJ I ĐAVOLI Dinka Tucakovića, za koji mislim da je želeo da na neki sličan način ispriča priču o dolasku Nicholasa Raya u Jugoslaviju, u vreme Ratka Draževića.
No, intimne opservacije na stvranu, THE WALK je izuzetan film, prava škola filmske režije, priča o junaku, zabavljaču, akrobati i cirkuzantu, koja u samom postupku uspeva da zarobi njegov duh.
* * * * / * * * *
THE WALK se po svom imaginarijumu, po Parizu i francuskom šarmu šezdesetih, sećanjima na novotalasovsku ikonografiju, fetišizam Provanse, umnogome može okvalifikovati i kao nešto što odstupa od mainstream estetike a i posle dolaska u Njujork, Zemeckis pravi posvetu sedamdesetim, odeći i arhitekturi tog doba, kao i muzici koju kanališe i Alan Silvestri u svom funky scoreu. Treba imati na umu da je THE WALK vizuelno raskošan ali zapravo vrlo sveden film, koštao je tek 35 miliona dolara, a toliko ne košta ni rutinska studio romantična komedija, tako da je rekonstrukcija epohe data kroz detalje, kroz stvaranje atmosfere, mnogo više nego kroz zamašne setove. Naravno, THE WALK je daleko od siromašnog filma ali je prava filmska škola u pogledu toga kako se kroz nešto izgrađenih setova, nešto realnih lokacija i veštu postprodukciju može stvoriti utisak epohe.
Manji budžet omogućuje Zemeckisu da napravi ono što je želeo, prosto rečeno da ispriča priču o cirkuzantu, i to iz vizure samog cirkuzanta kojom opravdava niz vrlo zanimljivih ukrašavanja priče, od kojih je jedno od najzabavnijih neprekidno prelaženje sa engleskog na francuski jezik i nazad. Naime, THE WALK je praktično bilingualan film i neprekidno se poigrava sa klišeom da stranci u američkom filmu svi govore engleski, mada ključne emotivne momente igra na francuskom. Taj element upotrebe jezika takođe možemo posmatrati kao arty ukras.
FIlm je neprestano posmatran kao opravdanje za spektakularnu šetnju između zgrada urađenu u 3D, i neki kritičari su podvlačili razliku u kvalitetu između onoga pre nje i same šetnje. Ja iskreno ne vidim raspolućenpst filma, ne osećam da je Zemeckis u bilo kom segmentu angažovaniji nego u drugom i kada bih morao da “delim” film na dva dela ne znam koja polovina bi mi bila bolja.
Od savremenih filmova koji mogu biti dobra referenca za razumevanje THE WALKa svakako se nameće Scorseseov HUGO zbog sličnog odnosa prema showmanima, prema cirkuskom u junacima, i konačno zbog fetišističkog odnosa prema Francuskoj.
Mene je intimno film dodatno dirnuo jer me je podsetio u nekim segmentima, na jedan film koji je po kvalitetu naravno neuporedivo slabiji, ali je meni lično veoma važan a to je DOKTOR REJ I ĐAVOLI Dinka Tucakovića, za koji mislim da je želeo da na neki sličan način ispriča priču o dolasku Nicholasa Raya u Jugoslaviju, u vreme Ratka Draževića.
No, intimne opservacije na stvranu, THE WALK je izuzetan film, prava škola filmske režije, priča o junaku, zabavljaču, akrobati i cirkuzantu, koja u samom postupku uspeva da zarobi njegov duh.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment