Pogledao sam I LAGENS NAMN veterana skandinavskog bioskopskog i televizijskog krimića Kjella Sundvalla. Reč je o ekranizaciji romana Leifa WG Perssona, poznatog po serijalu o inspektoru Backstromu koji je prošle godine imao globalnu prezentaciju u formi Foxove, nažalost ukinute, serije. I LAGENS NAMN je film iz 1986. godine, snimljen je u periodu kada je Persson već napustio policiju i počeo da piše članke i knjige, ipak decenijama pre nastanka Backstroma. Ton ove ekranizacije je stoga dosta daleko od onoga po čemu je Leif danas najpoznatiji, ali i od onoga što danas krasi Scandi Noir.
I LAGENS NAMN je amerikanizovan krimić, možemo ga lagano proglasiti rip-offom MAGNUM FORCEa kome međutim nedostaje upravo “Inspektor Kalahan” da bi bio prava “klopka za Inspektora Kalahana”. Glavni inspektor koji istražuje slučaj interventne patrole štokholmske policije koja je uzela zakon u svoje ruke, i pokušava da se razračuna sa raznim prestupnicima a pre svega da udari na jugoslovensku mafiju, krajnje je bled i neupečatljiv.
U nekim svojim drugim radovima, više ellroyevskog tipa, Persson je pokazao fascinaciju ekstremno desnim krilom pripadnika štokholmske policije pa njih ima i ovde, i prikazani su baš kao grupa iz MAGNUM FORCEa, sa sve jednom pripadnicom jer kod Šveđana i među zločincima imaju kvote za žene.
Činjenica da su na meti jugoslovenski kriminalci je zanimljiva, uostalom ovo je pionirski slučaj da je ova mafija prikazana u stranom filmu, premda u ovom filmu ne možemo reći da je anticipiran jako efektan prikaz jugo-mafije iz PUSHERa ili SNABBA CASHa. Ovde su Jugosloveni tretirani pre svega kao doseljenici, prilično amorfni i bez nekih obeležja. Čak ni prezimena nisu baš pogođena iako se jedan od pripadnika zove Miloš.
Ipak, sasvim je logično da se u ovom periodu javljaju filmovi o jugomafiji, a po opisu nekih drugih Perssonovih ekranizacija rekao bih da ga i u nekim drugim delima inspiriše ova kriminalna grupa koja je u jednom periodu dominirala tamošnjim podzemljem.
I LAGENS NAMN je ruku na srce dosta konfuzan film koji uprkos tvrdoj inscenaciji Kjella Sundvalla nema pravu narativnu disciplinu. Između ostalog, postoje jako duge deonice bez glavnog junaka i njegove istrage i po tim detaljima se vidi da Sundvall mnogo više snage troši na kopiranje imaginarijuma američkog policijskog filma nego njegove istinske strukture gde se sve prelama kroz junaka-istražitelja.
Otud i ovaj film ostaje pre svega zanimljiv za fanove krimića i entuzijaste za skandinavsku tradiciju u tom žanra.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment