Pogledao sam TRIANGLE Christophera Smitha. Moram priznati da nisam bio među onima koji su saučestvovali u oduševljenju filmom SEVERANCE. A pošto je to svakako Smithov bolji od prethodnih filmova, a uostalom CREEP se koliko shvatam nikome nije dopao, moguće je da mi ovaj reditelj ne leži i da ja ne uspevam da razumem šta je to u njegovom radu dobro.
TRIANGLE je besraman i što je najgore od svega inferioran rip-off CRONOCRIMENESa od one vrste u kojima junaci dođu na napušten brod i onda se čude kako to napušten brod ide sam, a nikome ne padne na pamet da se našao u nekoj vrsti žešće prenaglašene simbolike za smrt, silazak uma ili tako nešto. Smith pokušava da nam proda naivni i prežvakani zaplet te vrste po hiljaditi put u jednom generic miljeu, sa pristupom zapletu koji smo već videli kod Nacha i u settingom koji smo videli desetinama puta.
Na sve to, kod Nacha barem nismo imali nekoliko situacija u kojim junak pokušava da objasni ludilo koje se dešava, cepanje vremena i razuma na kriške. Kod Nacha je barem jedan junak koji vodi celu priču i njemu je jasno šta se dešava. Što se publike, u fazi kada stvari postanu nejasne, svaki iole inteligentan i nagledan čovek ionako će dići ruke od pokušaja da ovo dešavanje obogati ikakvim smislom.
Što se egzekucije tiče, Smith je ovde ambiciozan, to mu se ne može osporiti, ali tu nema ničega što već ranije nije viđeno, a opet nije dovoljno groundbraking da bi u filmu moglo da se uživa na nivou čistog production valuea. U pojedinim momentima, naročito u finišu, Smith se malo odmiče od konvencionalnog kadriranje, čak koristi neka rešenja svojstvena azijskoj kinematografiji ali to je sve zanemarljivo da bi filmu dalo ikakv kvalitet.
TRIANGLE je još jedan od onih filmova čiji me uspeh u žanrovskim okvirima zaista šokira. Čak i da nema CRONOCRIMENESa od prošle godine, i da na neki način to sve nije tako nedavno prevaziđeno, šokantno je to da TRIANGLE ima isti problem kao Mangoldov IDENTITY u kome se dosta dosadna i kruta supstanca osmišljava preokretiom na kraju. Ovde se to dešava preokretima unutar dešavanja ali ne treba imati iluzija da se supstanca TRIANGLEa svodi na tipično šikaniranje sub-SHINING tipa sa obiljem pseudopsiholoških toucheva koji mi zaista nisu potrebni iz vizure čoveka koji ovakvu premisu smatra korektnom i gledanjem svake ionako mediokritetske scene po tri puta, iz kao različitih uglova, vremena, stanja ličnosti.
* 1/2 / * * * *
TRIANGLE je besraman i što je najgore od svega inferioran rip-off CRONOCRIMENESa od one vrste u kojima junaci dođu na napušten brod i onda se čude kako to napušten brod ide sam, a nikome ne padne na pamet da se našao u nekoj vrsti žešće prenaglašene simbolike za smrt, silazak uma ili tako nešto. Smith pokušava da nam proda naivni i prežvakani zaplet te vrste po hiljaditi put u jednom generic miljeu, sa pristupom zapletu koji smo već videli kod Nacha i u settingom koji smo videli desetinama puta.
Na sve to, kod Nacha barem nismo imali nekoliko situacija u kojim junak pokušava da objasni ludilo koje se dešava, cepanje vremena i razuma na kriške. Kod Nacha je barem jedan junak koji vodi celu priču i njemu je jasno šta se dešava. Što se publike, u fazi kada stvari postanu nejasne, svaki iole inteligentan i nagledan čovek ionako će dići ruke od pokušaja da ovo dešavanje obogati ikakvim smislom.
Što se egzekucije tiče, Smith je ovde ambiciozan, to mu se ne može osporiti, ali tu nema ničega što već ranije nije viđeno, a opet nije dovoljno groundbraking da bi u filmu moglo da se uživa na nivou čistog production valuea. U pojedinim momentima, naročito u finišu, Smith se malo odmiče od konvencionalnog kadriranje, čak koristi neka rešenja svojstvena azijskoj kinematografiji ali to je sve zanemarljivo da bi filmu dalo ikakv kvalitet.
TRIANGLE je još jedan od onih filmova čiji me uspeh u žanrovskim okvirima zaista šokira. Čak i da nema CRONOCRIMENESa od prošle godine, i da na neki način to sve nije tako nedavno prevaziđeno, šokantno je to da TRIANGLE ima isti problem kao Mangoldov IDENTITY u kome se dosta dosadna i kruta supstanca osmišljava preokretiom na kraju. Ovde se to dešava preokretima unutar dešavanja ali ne treba imati iluzija da se supstanca TRIANGLEa svodi na tipično šikaniranje sub-SHINING tipa sa obiljem pseudopsiholoških toucheva koji mi zaista nisu potrebni iz vizure čoveka koji ovakvu premisu smatra korektnom i gledanjem svake ionako mediokritetske scene po tri puta, iz kao različitih uglova, vremena, stanja ličnosti.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment