Pogledao sam THE BOX Richarda Kellyja. Ja spadam među one koji su zgranuti DONNIE DARKOm ali zato štujem TALES. THE BOX je po svom utisku negde između. Iako je mnogo jasniji od DONNIE DARKO, ipak ne uspeva da stvori tu apokaliptičnu atmosferu kao TALES, ali ima par svojih aduta.
Osnovni problem filma je dramaturški. Kelly nije baš najubedljivije konstruisao situaciju u kojoj se bračni par zaintrigira idejom dugmeta. Cela inicijalna priča o kutiji nije dovoljno ubedljva. Potom, film se izgubi u vrlo apstraktnoj, nejasnoj konspiraciji koja je dovela do nastanka kutije što čini da se u priličnoj meri zaboravi ceo egzistencijalistički zaplet smešten u samu osnovu priče. Problem je u tome što se film i završava egzistencijalističkom pozicijom, kao što i počinje i ceo taj SF deo u sredini se ispostavlja kao suvišan i nedovoljno zanimljiv.
Osnovni adut filma je atmosfera koju je Kelly izgradio smeštajući THE BOX u 1976. i koristeći se dizajnom, pa i elementima kadriranja koji su preuzeti iz radova Alana J. Pakule a delimično i Briana De Palme. Taj dizajnerski deo koji objedinjuje scenografijju, kostim, muziku i fotografiju je odličan.
Iako sedamdesete nisu epoha koja se može smatrati automatski podesnom za ovu vrstu piče. Pedesete bi pre bile milje u kome je ovako nešto sasvim očekivano, i iako smeštanje priče u sedamdesete nema neki drugi smisao, cela rekonstrukcija epohe na nivou artefakta je interesantna i stoji kao ključni klvalitet THE BOXa.
Zahvaljujući poigravanju sa sedamdesetim, THE BOX je uspeo da bude vrlo gledljiv i da prikrije svoju suštinsku besmislenost, i nametne se kao interesantan eksces.
* * 1/2 / * * * *
Osnovni problem filma je dramaturški. Kelly nije baš najubedljivije konstruisao situaciju u kojoj se bračni par zaintrigira idejom dugmeta. Cela inicijalna priča o kutiji nije dovoljno ubedljva. Potom, film se izgubi u vrlo apstraktnoj, nejasnoj konspiraciji koja je dovela do nastanka kutije što čini da se u priličnoj meri zaboravi ceo egzistencijalistički zaplet smešten u samu osnovu priče. Problem je u tome što se film i završava egzistencijalističkom pozicijom, kao što i počinje i ceo taj SF deo u sredini se ispostavlja kao suvišan i nedovoljno zanimljiv.
Osnovni adut filma je atmosfera koju je Kelly izgradio smeštajući THE BOX u 1976. i koristeći se dizajnom, pa i elementima kadriranja koji su preuzeti iz radova Alana J. Pakule a delimično i Briana De Palme. Taj dizajnerski deo koji objedinjuje scenografijju, kostim, muziku i fotografiju je odličan.
Iako sedamdesete nisu epoha koja se može smatrati automatski podesnom za ovu vrstu piče. Pedesete bi pre bile milje u kome je ovako nešto sasvim očekivano, i iako smeštanje priče u sedamdesete nema neki drugi smisao, cela rekonstrukcija epohe na nivou artefakta je interesantna i stoji kao ključni klvalitet THE BOXa.
Zahvaljujući poigravanju sa sedamdesetim, THE BOX je uspeo da bude vrlo gledljiv i da prikrije svoju suštinsku besmislenost, i nametne se kao interesantan eksces.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment