Pogledao sam TELL-TALE Michaela Cueste. Ovo je projekat koji su producirala Braća Scott a Cuestu znamo kao jednog od ključnih ljudi na seriji DEXTER. Scenario je napisao David Callaham po Poeovoj priči. Callahama znamo po scenariju za film HORSEMEN, ali i DOOM. U svakom slučaju, TELL-TALE je koncipiran kao interesantan "mali" triler, u kome se filmski već eksploatisan motiv orlakovih ruku inverzira u tom smislu što transplantirani organ tera primaoca transplatacije da se sveti onima koji su ubili donora.
Koncept je interesantan, Cuesta se trudi da pristup svemu bude ozbiljan, čak ima nekoliko scena koje su potpuno off the wall kao npr. kada otac vodi ćerku na izložbu poznatih medicinskih eksponata kako bi joj pokazao skelet čoveka koji je umro od bolesti od koje i ona pati. Međutim, kao celina, film ne funkcioniše, naprosto ima previše elemenata koji su prazni, nedovoljno razvijeni, i to na kraju dezavuiše čak i vrlo interesantan izvorni koncept. U tom smislu, moglo bi se konstatovati da je ova premisa možda čak i interesantnija recimo za korejski film. U ovoj vrlo suvoj strejt interpretaciji, mnoga dobro oprobana scenaristička pravila američkog filma pokazuju svoja ograničenja. Isto tako, neki vanamerički film na ovu temu bi bio interesantniji jer se Cuesta iscrpljuje u već previše pua viđenim ambijentima, previše puta viđenim međuljudskim odnosima u odnosu na koje sama premisa više nije dovoljna inovacija.
Ono što Cuesta doduše u odnosu na tipičan major filma nema, jeste živopisniji cast. Josh Luca sprosto nije dovoljno interesantan da bi funkcionisao kao leading man u ovakvoj ulozi, ne zato što je slab glumac već zato što nije zvezda i ne čudi nas da ga je srce nateralo da bude ubica. Sigurno bi ovaj film imao drugi predznak da glavnog junaka igra neka prepoznatljivija zvezda.
Na kraju se dobija film koji ima svežu premisu i kome se ne može previše toga zameriti, osim što naprosto nije dovoljno vitalan.
* * 1/2 / * * * *
Koncept je interesantan, Cuesta se trudi da pristup svemu bude ozbiljan, čak ima nekoliko scena koje su potpuno off the wall kao npr. kada otac vodi ćerku na izložbu poznatih medicinskih eksponata kako bi joj pokazao skelet čoveka koji je umro od bolesti od koje i ona pati. Međutim, kao celina, film ne funkcioniše, naprosto ima previše elemenata koji su prazni, nedovoljno razvijeni, i to na kraju dezavuiše čak i vrlo interesantan izvorni koncept. U tom smislu, moglo bi se konstatovati da je ova premisa možda čak i interesantnija recimo za korejski film. U ovoj vrlo suvoj strejt interpretaciji, mnoga dobro oprobana scenaristička pravila američkog filma pokazuju svoja ograničenja. Isto tako, neki vanamerički film na ovu temu bi bio interesantniji jer se Cuesta iscrpljuje u već previše pua viđenim ambijentima, previše puta viđenim međuljudskim odnosima u odnosu na koje sama premisa više nije dovoljna inovacija.
Ono što Cuesta doduše u odnosu na tipičan major filma nema, jeste živopisniji cast. Josh Luca sprosto nije dovoljno interesantan da bi funkcionisao kao leading man u ovakvoj ulozi, ne zato što je slab glumac već zato što nije zvezda i ne čudi nas da ga je srce nateralo da bude ubica. Sigurno bi ovaj film imao drugi predznak da glavnog junaka igra neka prepoznatljivija zvezda.
Na kraju se dobija film koji ima svežu premisu i kome se ne može previše toga zameriti, osim što naprosto nije dovoljno vitalan.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment