Pogledao sam ENDGAME Pete Travisa. Deo javnosti tretira ovaj naslov kao TV film a s druge strane, bio je u bioskopima, i deo kritike ga je tretirao kao bioskopski film. Ako je reč o TV filmu onda je svakako reč o jednom ostvarenju koje je pre svega produkciono daleko iznad proseka, premda nije i neviđeno u televizijskim okvirima, dočim, ako je reč o filmu, onda spada u red skromnijih političkih filmova ali ni u kom smislu nije previše hendikepirano kao biosopsko ostvarenje za specijalizovanu publiku.
Reditelj Pete Travis je štićenik Paul Greengrassa, ovaj mu je producirao sličan tip istinite priče u filmu OMAGH, a potom je pokušao i kao Greengrass da se iskaže u američkom repertoarskom filmu sa naslovom VANTAGE POINT. Nažalost, Travis za sada nije ništa više o B-varijante Greengrassa.
U ENDGAMEu, Travis se služi Greengrassovim rešenjima, kamerom iz ruke i quickcuttingom kako bi doprineo tempu pšriče i osećaju dokumentarnosti i u tom smislu ENDGAME funkcioniše. Glumci su takođe odlični. Jedini problem ostaje u tome što ENDGAME zapravo govori o ličnostima čija je lična komunikacija dovela do početka pregovora o padu Aparthejda ali sama suština tih pregovora koja je zapravo najinteresantnija uopšte nije dotaknuta. Aparthejd kao uređenje je do te mere bizarno da je sigurno sam politički sadržaj razmontiranja tog sistema bio interesantan i sigurno bi funkcionisao na filmu. Međutim, Travis i pisac nam ga ne nude, odnosno nude u nekim širim crtama, tako da na kraju nije jasno kako je promena sistema zapravo tekla.
Ono što se nameće kao jedino istinski intrigantno jeste to što su pregovore organizovali britanski kapitalisti, vlasnici rudnika zlata pošto su shvatili da je Aparthejd loš za njihov posao, kako u medijskom smislu tako i zbog pretnje građanskog rata.
Poseban kvalitet filma je odlična rekonstrukcija epohe. Ipak, šteta je što tako veliki trud nije obogaćen zanimljivijom političkom dimenzijom. Često politički filmovi bivaju opterećeni politikom a zanemare psihologiju. Reklo bi se da ENDGAME ima obrnuti problem.
* * 1/2 / * * * *
Reditelj Pete Travis je štićenik Paul Greengrassa, ovaj mu je producirao sličan tip istinite priče u filmu OMAGH, a potom je pokušao i kao Greengrass da se iskaže u američkom repertoarskom filmu sa naslovom VANTAGE POINT. Nažalost, Travis za sada nije ništa više o B-varijante Greengrassa.
U ENDGAMEu, Travis se služi Greengrassovim rešenjima, kamerom iz ruke i quickcuttingom kako bi doprineo tempu pšriče i osećaju dokumentarnosti i u tom smislu ENDGAME funkcioniše. Glumci su takođe odlični. Jedini problem ostaje u tome što ENDGAME zapravo govori o ličnostima čija je lična komunikacija dovela do početka pregovora o padu Aparthejda ali sama suština tih pregovora koja je zapravo najinteresantnija uopšte nije dotaknuta. Aparthejd kao uređenje je do te mere bizarno da je sigurno sam politički sadržaj razmontiranja tog sistema bio interesantan i sigurno bi funkcionisao na filmu. Međutim, Travis i pisac nam ga ne nude, odnosno nude u nekim širim crtama, tako da na kraju nije jasno kako je promena sistema zapravo tekla.
Ono što se nameće kao jedino istinski intrigantno jeste to što su pregovore organizovali britanski kapitalisti, vlasnici rudnika zlata pošto su shvatili da je Aparthejd loš za njihov posao, kako u medijskom smislu tako i zbog pretnje građanskog rata.
Poseban kvalitet filma je odlična rekonstrukcija epohe. Ipak, šteta je što tako veliki trud nije obogaćen zanimljivijom političkom dimenzijom. Često politički filmovi bivaju opterećeni politikom a zanemare psihologiju. Reklo bi se da ENDGAME ima obrnuti problem.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment