Pogledao sam novi HALLOWEEN 2 Roba Zombiea. U svetu heavy metal muzičara koji su se posvetili pravljenju filmova Zombie je realno nesporan autoritet, naročito od kad je Jonas Akerlund snimio onaj generic serial killer film, Snydera nema a Gervasi se posvetio pravljenju dokumentaraca o Anvilu. H2 je nesumnjivo primer tzv. "Zombiejevog parnog filma", dakle obično bi sa nekim neparnim filmom, tipa prvim 1000 CORPSES načeo neku temu a sa drugim bi je autorski zaokružio. U slučaju HALLOWEEN 2, lovo je nesumnjivo jedan autorski projekat i mislim da je zanimljivo to što je Zombie pokušao da napravi. Problem je samo u tome što film nema previše smisla.
Naime, Zombie je već u svom prvom rimejku pokušao da malo više pokaže Michaelov origin story, a u drugom delu, na tragu SCREAM 2 bavi se uticajem Myersovog masakra na okolinu plus nastavlja putem origin storyja objašnjavajući nam kako Myers inače provodi vreme kad je nemrtav na dane kad nije njegov omiljeni praznik. Doduše, Myers nije fokus ove priče, u fokusu su junaci koji su preživeli prvi masakr, dr Loomis i ekipa i svi oni na različite načine, uglavnom bez ikakve interakcije sa Myersom leče svoje traume.
Nije ovo prvi HALLOWEEN film u kome je Myers marginalizovan, ali svakako jeste neobično da bude ovoliko marginalizovan u filmu u kome igra bitnu ulogu. Kad kažem da je marginalizovan onda pod tim mislim da ima malo njegove prepoznatljive aktivnosti, a da isto tako ima previše njegovog origina, koji je uvek bolje ostaviti netaknut.
Međutim, Zombie očigledno u pšokušaju da se razlikuje od ostalih filmova preteruje i na kraju snima HALLOWEEN koji nema naročite veze sa izvbornom franšizom, i gubi se u besmislenim digresijama što nije karaktzeristika kanona ove serije. Ono što je još važnije jeste da su te digresije tip budalaštine koji može eventualno da bude zanimljiv čitaocima stripova koji se oduševljavaju F-bomb replikama, ali realno to je sve mahom neka usiljena šega ili usiljena psihologizacija, na tragun nekakvog pseudo-realizma. Rob Zombie je ipak heavy metal pevač i nije autor tog kalibra da može da ovlada jednom tako stilizovanom žanrovskom pričom i da je učini smislenim realizmom.
Otud je H2 hendikepirana drama koja se zbog naziva sporadično trudi da bude slasher.
Sam Myers osim što je banalizovan i što mu je psihološko stanje opisano na tragu spotova Tarsema Singha, po svom modus operandiju više liči na Leatherfacea ili Jasona, nego na Myersa.
Zombie zaslužuje priznanje za svoj pokušaj bendovanja žanra, i pokušaj da prevaziđe okvire svog hellbilly kiča koji ga je proslavio. Nažalost to proširenje područja borbe mu nije pošlo od ruke i H2 je film koji je možda dragoceniji od mnogih generic slashera ali od većine nije bolji.
Takođe ne bih rekao da je H2 najgori horor koji je stigao u bioskope 2009. Čak sam i ja pogledao par gorih kandidata.
* 1/2 / * * * *
Naime, Zombie je već u svom prvom rimejku pokušao da malo više pokaže Michaelov origin story, a u drugom delu, na tragu SCREAM 2 bavi se uticajem Myersovog masakra na okolinu plus nastavlja putem origin storyja objašnjavajući nam kako Myers inače provodi vreme kad je nemrtav na dane kad nije njegov omiljeni praznik. Doduše, Myers nije fokus ove priče, u fokusu su junaci koji su preživeli prvi masakr, dr Loomis i ekipa i svi oni na različite načine, uglavnom bez ikakve interakcije sa Myersom leče svoje traume.
Nije ovo prvi HALLOWEEN film u kome je Myers marginalizovan, ali svakako jeste neobično da bude ovoliko marginalizovan u filmu u kome igra bitnu ulogu. Kad kažem da je marginalizovan onda pod tim mislim da ima malo njegove prepoznatljive aktivnosti, a da isto tako ima previše njegovog origina, koji je uvek bolje ostaviti netaknut.
Međutim, Zombie očigledno u pšokušaju da se razlikuje od ostalih filmova preteruje i na kraju snima HALLOWEEN koji nema naročite veze sa izvbornom franšizom, i gubi se u besmislenim digresijama što nije karaktzeristika kanona ove serije. Ono što je još važnije jeste da su te digresije tip budalaštine koji može eventualno da bude zanimljiv čitaocima stripova koji se oduševljavaju F-bomb replikama, ali realno to je sve mahom neka usiljena šega ili usiljena psihologizacija, na tragun nekakvog pseudo-realizma. Rob Zombie je ipak heavy metal pevač i nije autor tog kalibra da može da ovlada jednom tako stilizovanom žanrovskom pričom i da je učini smislenim realizmom.
Otud je H2 hendikepirana drama koja se zbog naziva sporadično trudi da bude slasher.
Sam Myers osim što je banalizovan i što mu je psihološko stanje opisano na tragu spotova Tarsema Singha, po svom modus operandiju više liči na Leatherfacea ili Jasona, nego na Myersa.
Zombie zaslužuje priznanje za svoj pokušaj bendovanja žanra, i pokušaj da prevaziđe okvire svog hellbilly kiča koji ga je proslavio. Nažalost to proširenje područja borbe mu nije pošlo od ruke i H2 je film koji je možda dragoceniji od mnogih generic slashera ali od većine nije bolji.
Takođe ne bih rekao da je H2 najgori horor koji je stigao u bioskope 2009. Čak sam i ja pogledao par gorih kandidata.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment