Pogledao sam sinoć ATTACK OF THE 50 FT. WOMAN Christophera Guesta, atipičan projekat u opusu ovog reditelja ako imamo na umu po kakvim filmovima je inače poznat. Ključni hook koji me je privukao gledanju ovog rimejka jeste scenario Josepha Doughertyja kome je ovo bio deo HBO triptiha zajedno sa CAST A DEADLY SPELL i WITCH HUNT.
Iako ATTACK nije toliko ambiciozan i genre bending kao CAST i WITCH, i u njega Dougherty uvodi elemente, pre svega u domenu implementacije feminističkih parola, koji čine da bude nešto više od campy rimejka camp klasika.
Dougherty pored svog intelektualnog produbljivanja campa, ponovo uspeva da stvori vrlo old school odnos među likovima i Guest ga rediteljski prati, smeštajući ovu priču u jedan potpuno temporalno izmešten kontekst u kome se mahom voze stara kola, a opet po programu bioskopa bi se reklo da se film u najmanju ruku dešava 1986. a čak možda i 1989. (u zavisnosti od toga koji cut pomenutog filma se prikazuje).
Specijalni efekti su cheesy i to sasvim odgovara priči, ne bi ni valjalo da su bolji i uverljiviji a gluma je u skladu sa campy opredeljenjem.
Početkom i sredinom devedestih američke kablovske televizije polagale su dosta u rimejkove stvarih 50s B-filmova, setimo se čitavog serijala Rebel Highway koji je uradio Showtime. HBO je otišao korak dalje u svojim saradnjama sa Doughertyjem i pored rimejka pružio je i ozbiljnu rekontekstualizaciju tog materijala, po čemu HBO postupak, kako sam već pisao, jako podseća na kreativne trendove iz savremenog američkog stripa u kome su i klasični heroji dobili edgy reinvenciju.
Iako nije na nivou CASTa i HUNTa, jer je prosto izvorni materijal manje atraktivan, ATTACK je još jedan zajednički trijumf HBOa i Doughertyja.
Iako ATTACK nije toliko ambiciozan i genre bending kao CAST i WITCH, i u njega Dougherty uvodi elemente, pre svega u domenu implementacije feminističkih parola, koji čine da bude nešto više od campy rimejka camp klasika.
Dougherty pored svog intelektualnog produbljivanja campa, ponovo uspeva da stvori vrlo old school odnos među likovima i Guest ga rediteljski prati, smeštajući ovu priču u jedan potpuno temporalno izmešten kontekst u kome se mahom voze stara kola, a opet po programu bioskopa bi se reklo da se film u najmanju ruku dešava 1986. a čak možda i 1989. (u zavisnosti od toga koji cut pomenutog filma se prikazuje).
Specijalni efekti su cheesy i to sasvim odgovara priči, ne bi ni valjalo da su bolji i uverljiviji a gluma je u skladu sa campy opredeljenjem.
Početkom i sredinom devedestih američke kablovske televizije polagale su dosta u rimejkove stvarih 50s B-filmova, setimo se čitavog serijala Rebel Highway koji je uradio Showtime. HBO je otišao korak dalje u svojim saradnjama sa Doughertyjem i pored rimejka pružio je i ozbiljnu rekontekstualizaciju tog materijala, po čemu HBO postupak, kako sam već pisao, jako podseća na kreativne trendove iz savremenog američkog stripa u kome su i klasični heroji dobili edgy reinvenciju.
Iako nije na nivou CASTa i HUNTa, jer je prosto izvorni materijal manje atraktivan, ATTACK je još jedan zajednički trijumf HBOa i Doughertyja.
No comments:
Post a Comment