Wednesday, December 9, 2009

THE COVE

Pogledao sam THE COVE Louie Psihoyosa, dokumentarni film o borcima za spas delfina širom sveta a naročito u mestu Taiji u Japanu gde se topkom godine organizuju najveći masakri delfina.

THE COVE spada u domen eco-thriller dokumentaraca u kojima se priča o nekom prirodnom fenomenu ili ekološkoj krizi tretira kao uzbudljiva trilerska postavka i približava ove naslove paradigmi godardovskog tipa, da je dobar dokumentarni film kao igrani.

U slučaju THE COVE, film je prilično dinamičan, uz izvesna ponavljanja za koja mislim da čak i nisu plod greške već više potrebe autora na nam ukucaju u glavu svoju poentu i neobičnu priču svojih glavnih protagonista.

Ono što je svakako dobro jeste vrlo živopisan opis ličnosti koje učestvuju u raskrinkavanju ubica delfina i na neki način, osim ukoliko čovek nije treehugging liberal ne postoji apsolutna identifikacija sa njima.

Štaviše, mislim da gledalac kojim je lakše manipulisati može da sagleda vrlo objektivnu ambivalentnost situacije upravo iz materijala koji donosi THE COVE, iako je bez ikakve sumnje film koncipiran tako da pomogne borbi za spas delfina.

Međutim, upravo sam karakter aktivista i insistiranje na surovim prizorima ubijanja delfina, odnosno, insistiranje na omogućavanju da se delfini puste da rade šta hoće (iako paradoksalno, ljudi nikada nisu pušteni da rade šta hoće) može da stvori vrlo jasan gledaočev otpor prema tezi filma.

Glavni junak Rick O'Barry, dreser delfina na seriji FLIPPER koji je u jednom trenutku shvatio da je praktično glavni krivac za pretvaranje delfina u cirkuske životinje, svakako je jedan od najinteresantnijih mogućih likova za film i on tu priču jako dobro nosi pošto je njegov aktivizam spoj ozbiljnih eko-terorističkih akcija i YES MEN-subverzije.

Zbog očigledne atraktivnosti teme, jasno je kako je O'Barry uspeo da skupi ekipu holivudskih profesionalaca, filmskih radnika da mu pomognu da se probije da zaliva na Taijiju gde se polu-skriveno ubijaju delfini.

I zaista priča nosi u sebi suspense i atrakivnost i prava je šteta što poređenje između ljudi i delfina ostaje u domenu nauke i lirskih prepoznavanja inteligentnih bića u delfinima dok je potpuno zanemaren taj marksistički aspekt analize položaja delfina gde oni sa ljudima dele ne samo inteligenciju, samosvest i mogućnost komunikacije već i činjenicu da su primorani da rade.

Isto tako, kada se gledaju scene masakra delfina, one rade na jednom emotivnom nivou ali ako se gledalac izmakne od očigledne brutalnosti ostaje priličan besmisao u tim prizorima jer nije pitanje konkretna brutalnost, nego je pitaje mašinerija koja dovodi do toga i politika koja se krije iza toga.

Sa pričom o štetnosti mesa delfina, film načinje tu temu ali suštinski ne dolazi do zadovoljavajućeg zaključka i/ili objašnejnje zašto vlasti tolerišu plasman lošeg mesa na tržište.

Dakle, THE COVE je tehnički prvoklasan ali ideološki prilično prazan dokumentarac o sjajno odabranoj temi, sa sjajno odabranim likovima koje je život oblikovao koji na kraju upada u vlastitu klopku infantilizacije teme koja jemogla biti još pregnantnija.

Ipak, nepravedno bi bilo smatrati ovaj film slabim. On samo naprosto nije onoliko dobar koliko je mogao da bude.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment